Епископ вршачки Иларион — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
 
== Монашки живот ==
Замонашио се Жарко 14. септембра 1899. године у [[Манастир Озрен|манастиру Озрену]], када је добио ново име '''Иларион'''. Рукоположен је у чин [[ђакон]]а [[3. октобар|3.]], а у чин презвитера - јеромонаха [[11. октобар|11. октобра]] [[3. март|1899]]. године. [[Ректор]]омДекретом поменутеод богословије15. постаојуна је [[1909]]1901. године постаје митрополијски синђел, а 6. Својејануара радове1904. јегодине објављивао- упротосинђел. сарајевскомЧин "[[Источник]]у“,<ref>"Источник",архимандрита Сарајеводобија 16. јануардецембра 19001909.</ref> којигодине. је[[Ректор]]ом ипоменуте уређиваобогословије сапостао великимје успехомтакође [[1909]]. године.
 
Своје радове је објављивао у сарајевском "[[Источник]]у“,<ref>"Источник", Сарајево 1. јануар 1900.</ref> који је и уређивао са великим успехом (1900-1908). Почео је у раној младости да пише; прве радове је објавио у сомборском "Голубу". Касније је сарадник српских листова "Јавор", "Зора" и "Браник".
За [[Епархија зворничко-тузланска|митрополита зворничко-тузланског]] изабран је од стране [[Свети синод|Светог синода]] [[Цариградска патријаршија|цариградске патријаршије]] [[14. децембар|14. децембра]] [[1909]]. године, а хиротонисан је у [[Тузла|Тузли]] [[15. мај]]а [[1910]]. године. Он је архиепископ и митрополит зворничко-и али и егзарх Далмације. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] постаје члан Средишног
 
архијерејског сабора који је изршио све припреме за васпостављење уједињене [[Српска православна црква|Српске патријаршије]].
Свештенство и народ су га кандидовали 7. октобра 1909. године на конференцији у Тузли. За [[Епархија зворничко-тузланска|митрополита зворничко-тузланског]] изабран је од стране [[Свети синод|Светог синода]] [[Цариградска патријаршија|цариградске патријаршије]] [[14. децембар|14. децембра]] [[1909]]. године, а хиротонисан је у [[Тузла|Тузли]] [[15. мај]]а [[1910]]. године. Он је у исто време (1910) архиепископ и митрополит зворничко-и али и егзарх Далмације. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] постаје члан Средишног архијерејског сабора, који је изршио све припреме за васпостављење уједињене [[Српска православна црква|Српске патријаршије]].
 
По својој жељи прешао је у Вршачку епархију [[6. април]]а [[1922]]. године и у њој остао до [[1929]]. када је пензионисан због болести. Умро је у [[Осијек]]у [[4. март]]а [[1932]]. године и сахрањен на градском гробљу.