Спарта — разлика између измена

Током [[Пунски ратови|Пунских ратова]] Спарта је била савезница [[Римска република|Римске републике]]. Када су Римљани заузели Спарту [[195. п. н. е.]] испоштовали су град и нису га дирали, упркос настојањима Ахајаца да се град уништи. Римљани су одредили да Спарта задржи одређени део самоуправе као противтеза Ахајском савезу.<ref name="[[Војна енциклопедија]]" /> Римљани су формирали [[Лига слободних Лаконаца|Лигу слободних Лаконаца]], [[194. п. н. е.]] у коју је приступила већина градова Лаконије осим саме Спарте.{{sfn|Делијанис|2007|p=94}}{{sfn|Cartledge|2002|p=275}} У време римског доба, Спарта је задржала и у некој мери обновила своје обичаје и постала нека необична врста туристичке атракције за Римљане. Помиње се да спартански војни контигентиконтингенти употребљавани као специјалне [[Римска војска|јединице римске војске]]. Године [[267. п. н. е.|267./]] [[268. п. н. е.]] Спарту је опљачкало и спалило германско племе [[Германи|Херула]].{{sfn|Делијанис|2007|p=99}} Године [[378|378. н. е.]] после [[Битка код Хадријанопоља|битке код Хадријанопоља]], једна спартанска фаланга је поразила један контигентконтингент [[Визиготи|Визигота]].<ref>The Military Engineer By Society of American Military Engineers</ref> Године [[396]]. визиготски краљ [[Аларих I|Аларих]] је наново спалио Спарту. [[Византијско царство|Византијски извори]] помињу да су неки делови Лаконије остали [[паганизам|пагански]], чак до [[10. век|10. века н. е.]] када је извршено масовно [[Хришћанство|покрштење]] становништва. Занимљиво је да је баш на територији Античке Спарте доживела процват [[Морејска деспотовина|Деспотовина Мистре]], која је била један од најважнијих центара [[Византијска цивилизација|византијске цивилизације]] између [[13. век|13.]] и [[15. век|15. века н. е.]] [[Спарта|Модерна Спарта]] је саграђена [[1834]]. године декретом Грчког краља [[Ото Грчки|Ота]].