Михаило II Асен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерена страница на Михајло II Асен ознака: ново преусмерење |
|||
Ред 1:
{{Инфокутија владар
| име = Михајло II Асен
| слика = Michael-Asen-Kastoria.jpg
| опис_слике = Михајло II Асен, детаљ са фреске у цркви Светих Арханђела Митрополитских у [[Костур (град)|Костуру]]
| пуно_име =
| датум_рођења = после [[1234]].
| место_рођења = <!-- nema na wikipodacima -->
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[1256]].<!-- nema na wikidata -->
| место_смрти = <!-- nema na wikipodacima -->
| држава_смрти =
| сахрањен =
| функција = Бугарски цар
| владавина = [[1246]]. - [[1256]].
| претходник = [[Коломан I Асен]]
| савладар =
| узурпатор =
| наследник = [[Константин I Асен Тих]]
| династија = [[Асени]]
| отац = [[Јован Асен II]]
| мајка = [[Ирина Комнин Дука]]
| супружник = [[Ана од Галича]]
| деца =
}}
'''Михајло II Асен''' {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}} {{sfn|Острогорски|1969|p=166}} (после [[1234]] - [[1256]]) је био бугарски цар (1246—1256) из династије [[Асени|Асена]] {{sfn|Острогорски|1969|p=166}}.
Био је син бугарског цара {{sfn|Острогорски|1969|p=166}} [[Јован Асен II|Јована Асена II]] {{sfn|Историја српског народа|1941|p=143}} (Ивана Асена II {{sfn|Острогорски|1969|p=166}}).
== Долазак на престо и последице ==
Изненада 1246. умро је Михајлов брат, дванаестогодишњи [[Коломан I Асен]] (1241—1246.), којега је заменио на престолу. Та промена на престолу још је повећала збрку у Бугарској {{sfn|Острогорски|1969|p=166}}. Тада је почела је да се врши велика промена политичких односа на Балканском Полуострву. Грчки елеменат почиње поново да узима маха. Никејско Царство, за време [[Јован III Дука Ватац|Јована Ватца]], води енергичну и у главном све успешнију борбу за васпостављање Византије и ортодоксије у [[Цариград]]у. Искористивши Коломанову смрт {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} и међусобице које су избиле {{sfn|Историја средњег века II|1959|p=357}} он Михајлу отима целу источну {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} {{sfn|Историја српског народа|1941|p=151}}, јужну [[Македонија|Македонију]] {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} и [[Тракија|Тракију]] {{sfn|Острогорски|1969|p=166}} {{sfn|Историја средњег века II|1959|p=357}} ([[Сер (град)|Серез]], [[Мелник]], [[Асеновград|Стенимах (Станимака)]] {{sfn|Историја византијског царства|1933|pp=}}, тј. све до горњег тока [[Марица (река)|Марице]] и Македонију до [[Вардар]]а {{sfn|Острогорски|1969|p=166}}), а западну {{sfn|Историја српског народа|1941|p=151}} {{sfn|Острогорски|1969|p=166}}, са [[Тирана|Кројом]] {{sfn|Острогорски|1969|p=166}} Грци из Епира {{sfn|Историја српског народа|1941|p=151}} {{sfn|Острогорски|1969|p=166}}.
Ове смутње у Бугарској су користили и [[Мађари|Угари]], они су се уплели у бугарске послове {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} и међусобице {{sfn|Историја српског народа|1941|p=152}}, тако да се угарски краљ [[Бела IV]] од 1246. године назива ''краљем Бугарске'' {{sfn|Историја српског народа|1941|p=152}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}.
Бугарска је убрзо изгубила ону политичку улогу коју је дотада играла на [[Балканско полуострво|Балканском Полуострву]] {{sfn|Историја средњег века II|1959|p=357}}.
== Савез са Дубровником ==
{{главни чланак|Уговор између Бугарске и Дубровника}}
{{главни чланак|Поход Михајло II Асена у Србији}}
У лето {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} 15. јуна {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}}, 1253. године {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} у [[Дубровник]]у {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}} су [[Дубровачка република|Дубровчани]] су склопили савез с царем Михајлом против српског краљ [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]] {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, и то изрично ''врху зло творење неверног краља Уроша'' {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}}.
По том уговору, Дубровчани су имали дати помоћ [[Бугари]]ма и на копну и на мору и предати им све градове које буду узели {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}}. Дубровчани ће као награду добити слободну трговину по Бугарској, све раније повластице по Србији {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, извесно, невелико {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, проширење земљишта и врховно право своје цркве над приморским католицима Србије {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}.
Бугари су, доиста, после склопљеног савеза упали у [[Српско краљевство|Србију]] {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, у друштву с Дубровчанима можда већ год. 1253., а свакако 1254. године {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}. Продрли су дубоко, чак до [[Црква Светог апостола Петра у Бијелом Пољу|манастира Св. Петра]] на [[Лим (река)|Лиму]] {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, који су опљачкали {{sfn|Историја српског народа|1941|p=153}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, а можда и до Жиче {{sfn|Историја српског народа|1941|pp=153-154}}. Како је дошло до бугарског повлачења из Србије није данас сигурно познато {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}; највероватније је да је било страног посредовања, било византијског {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} с истока (пошто су они угрозили Бугаре) {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, било [[Краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}} с севера {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}, пошто је српски краљ постао угарски вазал {{sfn|Историја српског народа|1941|p=155}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}. После бугарског повлачења Дубровчани су дошли у тежак положај {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}}, јер су морали да издрже тежак удар српске војске {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}. Осамљени, они су морали тражити мир {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}}, да не би дошло до веће катастрофе {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}. Мир је склопљен 23. августа 1254. године {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}} {{sfn|Историја Југославије|1933|pp=}}.
== Пораз и смрт ==
Иза смрти никејског цара Јована Ватаца 1254. Михајло је покушао да поврати Македонију {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}} и запосео је подручја у Македонији и Тракији {{sfn|Острогорски|1969|p=168}}. Ипак нови цар [[Теодор II Ласкарис]] га је 1255. године [[Битка у рупелском теснацу|потукао у рупелском теснацу]] {{sfn|Историја византијског царства|1933|pp=}}, а потом и у још једном походу. Пошто су оба похода била са великим бројем жртава {{sfn|Острогорски|1969|pp=168-169}}, Михајло је био приморан да 1256. године са [[Никеја|Никејцима]] склопи мир {{sfn|Историја византијског царства|1933|pp=}} {{sfn|Острогорски|1969|pp=168-169}}, који је за [[Никејско царство]] био повољнији {{sfn|Острогорски|1969|pp=168-169}}.
Неуспех у том рату изазва у Бугарској метеже {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}} и погибију цара Михајла {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}} {{sfn|Острогорски|1969|p=169}}. Тада у Бугарској избише унутрашња превирања {{sfn|Острогорски|1969|p=169}} и грађански рат {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}}. После дугих криза {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}} би, најзад, за цара изабран [[Константин I Асен Тих|Константин Тих]] {{sfn|Историја српског народа|1941|p=154}} {{sfn|Острогорски|1969|p=169}} 1257. године {{sfn|Острогорски|1969|p=169}}.
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
|име = Михајло II Асен
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
|boxstyle_1=background-color: #fcc;
|boxstyle_2=background-color: #fb9;
|boxstyle_3=background-color: #ffc;
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|1= 1. '''Михајло II Асен'''
|2= 2. [[Јован Асен II]]
|3= 3. [[Ирина Комнина Дукина]]
| 4 = 4. [[Јован Асен I]]
| 5 = 5. [[Elena-Evgenia, wife of Ivan Asen I|Elena-Evgenia]]
| 6 = 6. [[Theodore Komnenos Doukas]]
| 7 = 7. [[Maria Petraliphaina]]
| 8 =
| 9 =
| 10 =
| 11 =
| 12 = 12. [[Јован Дука (севастократор)]]
| 13 = <!-- непознато -->
| 14 =
| 15 =
| 16 =
| 17 =
| 18 =
| 19 =
| 20 =
| 21 =
| 22 =
| 23 =
| 24 = 24. [[Constantine Angelos]]
| 25 = 25. [[Theodora Komnene (daughter of Alexios I)|Theodora Komnene]]
| 26 =
| 27 =
| 28 =
| 29 =
| 30 =
| 31 =
}}
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* [[Шарл Дил]] ''„Историја византијског царства“'', Београд [[1933]].
* [[Владимир Ћоровић]], ''„Историја Срба“'', Београд [[1941]].
* Владимир Ћоровић, ''„Историја Југославије“'', Београд 1933.
* {{Cite book |ref= harv|last1= Удаљцов|first1= А. Д.|last2= Космински|first2= Ј. А.|last3= Вајнштајн|first3= О. Л.|title= Историја средњег века II|year=1950|url= |publisher= |location= Београд|id=}}
{{Бугарски владари}}
{{Commonscat|Michael Asen II of Bulgaria}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Умрли 1256.]]
[[Категорија:Асени]]
[[Категорија:Бугарски средњовековни владари]]
| |||