Чедадско четворојеванђеље — разлика између измена

:и име српског кнеза Прибислава (891—892)

:(Čedadsko četvorojevanđelje)

„Царски човек“ са свештеницима које је послао византијски [[Василије I Македонац|Василије I]] (867—886) превели су Србе коначно у хришћанство. To је било око 873. године. Створена је посебна српска епископија с епископом који је био поред српскога кнеза [[Мутимир]]а, без одређеног седишта, а потчињен сплитској архиепископији. С латинским обредним језиком, тада је сплитска архиепископија била под цариградском патријаршијом, а не под римским папом. Због тога се папа заузимао да Срби дођу под панонску архиепископију, која је сасвим недавно обновљена под словенским просветитељем [[Методије Солунски|Методијем]]. У томе смислу је папа писао српскоме кнезу Мутимиру (владао сам, без браће [[Стројимир Властимировић|Стројимира]] и [[Гојник]]а, од 860. до 891. год.). Византијски цар није, наравно, пристао да се врше административне промене, али је свакако дао сагласност да у Србију пређу словенски ученици са словенском писменошћу, до које је и дошло захваљујући Византији. Тако су Срби, нешто већ тада а нешто мало доцније, добили без сумње и најстарија дела словенске књижевности, и то песме словенског просветитеља [[Ћирило Солунски|Константина-Кирила]]: ''По туђим земљама и градовима ходећи'' (постала између 863. и 866. год.) и ''Слушајте, словенски народе сав'' (из времена између 863. и 869. год.), као и ''биографију Константина-Ћирила'', вероватно од [[Климент Охридски|Климента Охридског]] (састављена између 869. и 876. год.).