Географија Хрватске — разлика између измена

Хрватска и Словенија почеле су преговоре за дефинисање поморске границе у [[Пирански залив|Пиранском заливу]] 1992. године, али нису успеле да се договоре, па је дошло до спора. Обе земље декларисале су своје економске зоне које се делимично поклапају.<ref name="Geoadria-Borders"/><ref>{{cite web |url=http://www.ukom.gov.si/fileadmin/ukom.gov.si/pageuploads/dokumenti/dogodki/Kronologije_arhiv/chronology05.pdf |title=Chronology of Events 2005 |publisher=Government Communication Office, Republic of Slovenia |accessdate=25. 2. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130719011408/http://www.ukom.gov.si/fileadmin/ukom.gov.si/pageuploads/dokumenti/dogodki/Kronologije_arhiv/chronology05.pdf |archive-date=19. 07. 2013 |url-status=dead }}</ref> Захтев Хрватске за чланство у [[Европска унија|Европској унији]] био је у почетку суспендован, све док се не реши гранични спор са Словенијом.<ref name="Geoadria-Borders">{{cite journal|journal=Geoadria|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb|issn=1331-2294|url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=71443|title=Morske granice u Jadranskome moru|first=Mladen|last=Klemenčić|first2=Duško|last2=Topalović|volume=14|issue=2|date=децембар 2009|accessdate=1. 2. 2012|pages=311-324}}</ref> На крају се дошло до решења уз помоћ међународне арбитражне комисије формиране од стране [[Уједињене нације|Уједињених нација]], а решење су прихватиле обе земље, па је то омогућило Хрватској да настави своје преговоре са Европском унијом.<ref name=BBC2009>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8250441.stm|title=Slovenia unblocks Croatian EU bid |publisher=BBC News|accessdate=12. 9. 2009|date=11. 9. 2009}}</ref><ref name=BBC2010>{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/news/10248037|title=Slovenia backs Croatia border deal in referendum vote |publisher=BBC News|accessdate=7. 6. 2010 |date=6. 6. 2010}}</ref><ref name=Durham /> Спор није узроковао никакве друге проблеме, сем поменутог проблема око чланства у ЕУ, чак ни пре доношења споразума о арбитражи.<ref name="Geoadria-Borders"/>

Хрватска је насељена углавном [[Хрвати]]ма (89,6 %), док мањине представљају [[Срби]] (4,5 %) и 21 осталих ентитета (мање од 1 % сваки) признатих [[Устав Хрватске|Уставом Хрватске]].<ref name="DZS-Stat2010"/><ref name="Ustav-RH">{{cite news|newspaper=Narodne novine|language=хрватском|url=http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2010_07_85_2422.html|title=Ustav Republike Hrvatske|date=9. 7. 2010|accessdate=11. 10. 2011}}</ref> Демографска историја Хрватске обележена је бројним [[Миграција становништва|миграцијама]], укључујући: долазак Хрвата у ове области;<ref name="Mužić-249-293">{{cite book|first=Ivan|last=Mužić|title=Hrvatska povijest devetoga stoljeća|language=хрватском|url=http://www.muzic-ivan.info/hrvatska_povijest.pdf|format=PDF|isbn=978-953-263-034-3|year=2007|publisher=Naklada Bošković|accessdate=14. 10. 2011|pages=249-293}}</ref> раст мађарског и немачког говорног становништва након [[Краљевина Далмација и Хрватска (1102—1526)|хрватске уније са Угарском]];<ref name="HR-HU-Heka">{{cite journal|journal=Scrinia Slavonica|issn=1332-4853|publisher=Hrvatski institut za povijest&nbsp;– Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje|title= Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanja Slavonije|language=хрватском|url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=68144|first=Ladislav|last=Heka|date=октобар 2008|volume=8|issue=1|accessdate=16. 10. 2011|pages=152-173}}</ref> спајање са [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршком монархијом]];<ref name="Povijest-saborovanja">{{cite web|url=http://www.sabor.hr/Default.aspx?sec=404|title=Povijest saborovanja|language=хрватском|publisher=Sabor|accessdate=18. 10. 2010|archivedate=02. 12. 2010|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20101202061135/http://www.sabor.hr/Default.aspx?sec=404}}</ref> миграције покренуте османским освајањима;<ref>{{cite journal|journal=Migracijske i etničke teme|issn=1333-2546|publisher=Institut za migracije i narodnosti|first=Ivan |last=Jurković|language=хрватском|title=Klasifikacija hrvatskih raseljenika za trajanja osmanske ugroze (od 1463. do 1593.)|url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=11913|accessdate=5. 11. 2011|volume=19|issue=2–3|date=септембар 2003|pages=147-174}}</ref><ref>{{cite web|publisher=Hrvatsko kulturno društvo u Gradišću|url=http://www.hkd.at/index.php?option=com_content&view=article&id=61&Itemid=102&lang=hr|language=хрватском|title=Povijest Gradišćanskih Hrvatov|accessdate=17. 10. 2011|archivedate=11. 01. 2012|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120111143517/http://www.hkd.at/index.php?option=com_content&view=article&id=61&Itemid=102&lang=hr}}</ref><ref>{{cite book|first=John R|last=Lampe|first2=Marvin R|last2=Jackson|title=Balkan economic history, 1550–1950: from imperial borderlands to developing nations|publisher=Indiana University Press|year=1982|isbn=978-0-253-30368-4|url=https://books.google.com/books?id=OtW2axOSn10C|accessdate=17. 10. 2011|pages=62}}</ref> и раст италијанског говорног становништва у Истри и Далмацији за време владавине [[Млетачка република|Млетачке републике]] у поменутим областима.<ref name="bare_url" /> Након распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]],<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=jLfX1q3kJzgC|title=Ethnic groups and population changes in twentieth-century Central-Eastern Europe|first=Piotr|last=Eberhardt|isbn=978-0-7656-0665-5|publisher=M.E. Sharpe|year=2003|accessdate=5. 11. 2011|pages=288-295}}</ref> опао је проценат мађарског становништва, док је немачко говорно становнишво истерано или је побегло крајем и после [[Други светски рат|Другог светског рата]],<ref>{{cite book|title=The Germans and the East|url=https://books.google.com/books?id=IHAcEB8jh1AC|first=Charles W|last=Ingrao|first2=Franz A J|last2=Szabo|publisher=Purdue University Press|year=2008|isbn=978-1-55753-443-9|accessdate=5. 11. 2011|pages=357}}</ref> а сличну судбину претрпело је и италијанско становништво.<ref>{{cite news|newspaper=The New York Times|url=http://www.nytimes.com/1987/06/06/world/election-opens-old-wounds-in-trieste.html|title=Election Opens Old Wounds in Trieste|first=James M|last=Markham|date=6. 6. 1987|accessdate=5. 11. 2011}}</ref> Крај 19. и читав 20. век обележиле су економске миграције великих обима у иностранство.<ref name="Geografija-migrations">{{cite web|url=http://www.geografija.hr/clanci/1225/iseljavanje-hrvata-u-amerike-te-juznu-afriku|language=хрватском|title=Iseljavanje Hrvata u Amerike te Južnu Afriku|first=Jelena|last=Lončar|date=22. 8. 2007|publisher=Hrvatsko geografsko društvo|accessdate=5. 11. 2011|archive-url=https://www.webcitation.org/6CabIMBx4?url=http://www.geografija.hr/clanci/1225/iseljavanje-hrvata-u-amerike-te-juznu-afriku|archive-date=01. 12. 2012|url-status=dead}}</ref><ref name="MVPEI-Canada">{{cite web|publisher=Ministarstvo vanjskih i europskih poslova (Hrvatska)|url=http://www.mvpei.hr/hmiu/tekst.asp?q=02hi-hi11|title=Hrvatsko iseljeništvo u Kanadi|language=хрватском|accessdate=5. 11. 2011|archive-url=https://www.webcitation.org/6CabJOVOB?url=http://www.mvep.hr/hmiu/tekst.asp?q=02hi-hi11|archive-date=1. 12. 2012|dead-url=yes}}</ref><ref>{{cite web|publisher=[[Univerzitet u Ljubljani]]|url=http://www.ff.uni-lj.si/oddelki/zgodovin/wwwrepe/20th/Migrations%20in%20the%20territory.pdf|format=PDF|title=Migrations in the territory of former Yugoslavia from 1945 until present time|accessdate=5. 11. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120403011317/http://www.ff.uni-lj.si/oddelki/zgodovin/wwwrepe/20th/Migrations%20in%20the%20territory.pdf|archive-date=3. 4. 2012|dead-url=yes}}</ref> Током 1940-их и 1950-их година, када је Хрватска била у саставу Југославије, забележене су значајне унутрашње миграције у Југославији, углавном као последица [[Урбанизација|урбанизације]]. Последње забележене велике миграције десиле су се током хрватског рата за независност, када је расељено више стотина хиљада становника.<ref name="OSCE-Reform">{{cite web|publisher=Organizacija za europsku sigurnost i suradnju|format=PDF|title=Izvješće o statusu br. 16 o napretku Hrvatske u ispunjavanju međunarodnih obveza od studenoga 2004.|date=6. 7. 2005|url=http://www.osce.org/zagreb/15985|accessdate=13. 10. 2011}}</ref><ref name="Index-Cro-Refugees">{{cite web|publisher=Index.hr|url=http://www.index.hr/vijesti/clanak/savez-udruga-hrvataiz-bih-izabrao-novo-celnistvo/145769.aspx|language=хрватском|title=Savez udruga Hrvata iz BiH izabrao novo čelništvo|date=28. 6. 2003|accessdate=12. 10. 2011}}</ref><ref name="PresidentRH-refugees">{{cite web|publisher=Ured [[Предсједник Републике Хрватске|Predsjednika Republike Hrvatske]]|url=http://www.predsjednik.hr/29062010|language=хрватском|title=Benkovac|date=29. 6. 2010|accessdate=12. 10. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20101127220818/http://predsjednik.hr/29062010|archive-date=27. 11. 2010|dead-url=yes}}</ref>

[[Хрватски језик]] је званичан језик у Хрватској, док су уставно признати и језици мањина, који су у службеној употреби у појединим јединицама локалне самоуправе.<ref name="Ustav-RH"/><ref>{{cite web|publisher=Sabor|url=http://www.sabor.hr/Default.aspx?art=23872|title=Izviješće o provođenju ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i utrošku sredstava osiguranih u državnom proračunu Republike Hrvatske za 2007. godinu za potrebe nacionalnih manjina|language=хрватском|date=28. 11. 2008|accessdate=27. 10. 2011|archive-url=https://www.webcitation.org/6CabN8J21?url=http://www.sabor.hr/Default.aspx?art=23872|archive-date=01. 12. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> Хрватски као матерњи језик признаје 96 % становништва.<ref name="Census-2011">[http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_08/h01_01_08_RH.html „Stanovništvo prema materinskom jeziku po gradovima/općinama, popis 2011.”]. Popis stanovništva, kućanstava i stanova 2011. godine. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. децембар 2012.</ref> Истраживање из 2009. године открило је да 78 % Хрвата тврде да познају барем један страни језик — углавном [[Енглески језик|енглески]].<ref name="Index-lang">{{cite web|publisher=Index.hr|url=http://www.index.hr/vijesti/clanak/istrazivanje-tri-posto-visokoobrazovanih-ne-zna-niti-jedan-strani-jezik-hrvati-uglavnom-znaju-engleski/545687.aspx|language=хрватском|title=Istraživanje: Tri posto visokoobrazovanih ne zna niti jedan strani jezik, Hrvati uglavnom znaju engleski|date=5. 4. 2011|accessdate=11. 10. 2011}}</ref> Најзаступљенија религија у Хрватској је [[католицизам]], са 86,3 % католика у држави. Након католицизма, најзаступљенији су [[православно хришћанство]] (4,4 %) и [[ислам]] (1,5 %).<ref name="Census2011-religion">[http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_10/h01_01_10_RH.html „Stanovništvo prema vjeri po gradovima/općinama, popis 2011.”]. Popis stanovništva, kućanstava i stanova 2011. godine. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. децембар 2012.</ref> Стопа писмености у Хрватској износи 98,1 %.<ref name="CIA" /> Удео становништва старијег од 15 година који поседује академско звање нагло је порастао од 2001. до 2008. године, који се у овом периоду удвостручио и достигао стопу од 16,7 %.<ref>{{cite web|publisher=Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske|url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/Census2001/Popis/H01_02_14/H01_02_14_RH.html|language=хрватском|title=Radno sposobno stanovništvo staro 15 i više godina prema starosti, trenutačnom statusu aktivnosti i završenoj školi, po županijama, popis 2001|accessdate=7. 11. 2011}}</ref><ref>{{cite news|newspaper=Slobodna Dalmacija|language=хрватском|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/21394/Default.aspx|title=Hrvatska po rastu broja studenata prva u Europi|first=Petar|last=Dorić|date=7. 9. 2008|accessdate=7. 11. 2011}}</ref> Процењује се да се 4,5 % [[Бруто домаћи производ|БДП]] троши на образовање.<ref name="CIA"/> Основно и средње образовање у Хрватској доступни су како на хрватском језику, тако и на језицима уставом признатих мањина. Хрватска има универзални систем здравствене заштите од 2010. године, а држава издваја 6,9 % БДП-а за здравство.<ref name="WB-Health">{{cite web|publisher=World Bank|url=http://go.worldbank.org/R62VSWTTU0|language=хрватском|title=Svjetska banka podržava gospodarski oporavak Hrvatske|date=10. 5. 2011|accessdate=12. 10. 2011|archive-url=https://archive.is/20130416074845/http://www.worldbank.hr/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/ECAEXT/CROATIAEXTN/0,,contentMDK:22910402~menuPK:301250~pagePK:2865066~piPK:2865079~theSitePK:301245,00.html|archive-date=16. 04. 2013|url-status=dead}}</ref> Према подацима из септембра 2011. године, просечна нето зарада по становнику износила је 5.397 [[Куна (валута)|куна]] (729 [[Евро|евра]]).<ref>{{cite web|publisher=Poslovni dnevnik|url=http://www.poslovni.hr/vijesti/prosjecna-neto-placa-za-rujan-5397-kuna-191051.aspx|language=хрватском|title=Prosječna neto plaća za rujan 5.397 kuna|date=22. 11. 2011|accessdate=28. 11. 2011}}</ref> Најзначајнији извори запошљавања у 2008. години били су [[трговина]] на велико и мало, [[прерађивачка индустрија]] и [[грађевинарство]]. Октобра 2011. године стопа незапослености износила је 17,4 %.<ref>{{cite web|publisher=Hrvatski zavod za zapošljavanje|url=http://www.hzz.hr/default.aspx?id=6191|language=хрватском|title=Stope nezaposlenosti i zaposlenosti u Republici Hrvatskoj|accessdate=28. 11. 2011}}</ref> Средњи еквивалент прихода домаћинства у Хрватској надмашио је куповну моћ десет других земаља које су се 2004. године придружиле Европској унији, док заостаје за просеком ЕУ.<ref name="UNDP-HR">{{cite web|publisher=Program Ujedinjenih naroda za razvoj|format=PDF|archive-url=https://web.archive.org/web/20150501070955/http://www.undp.hr/upload/file/171/85528/FILENAME/Regionalne_nejednakosti_hrv.pdf|url=http://www.undp.hr/upload/file/171/85528/FILENAME/Regionalne_nejednakosti_hrv.pdf|language=хрватском|title=Regionalne nejednakosti|year=2007|archive-date=1. 5. 2015|accessdate=28. 11. 2011}}</ref> Према попису из 2011. године, забележено је укупно 1,5 милиона домаћинстава, од којих већина поседује стамбене просторе у којима живи.<ref name="DZS-Stat2010"/><ref name="cbs-2011-settle"/>

Хрватска је први пут подељена на регионе у средњем веку.<ref name="Medieval-Counties">{{cite journal|publisher=Školska knjiga |journal=Historijski zbornik |volume=5 |issue=1–2 |year=1952 |format=PDF |url=http://www.historiografija.hr/hz/1952/HZ_5_11_MANDIC.pdf |first=Oleg|last=Mandić |language=хрватском |title=O nekim pitanjima društvenog uređenja Hrvatske u srednjem vijeku |accessdate=9. 9. 2011|pages=131-138}}</ref> Подела се је мењала током времена, одражавајући губитак територија отоманским освајањем и каснијим ослобађањем исте територије, поред промена у политичком статусу Далмације, Дубровника и Истре. Традиционална подела земље на [[Жупаније Хрватске|жупаније]] укинута је 1920-их година, када је [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца|Краљевина СХС]] увела области и [[бановине]].{{sfn|Frucht|2005|pp=429–429}} Хрватска под комунистичком владавином, као саставни део послератне Југославије, укинула је раније поделе и увела (претежно руралне) општине, поделивши тако државу на око стотину општина. Жупаније су враћене поново 1992. године, али значајно измењене у односу на територије које су обухватале 1920-их. На пример, [[Земље круне Светог Стефана|Транслајтенски]] део Хрватске био је подељен на осам жупанија са седиштима у [[Бјеловар]]у, [[Госпић]]у, [[Огулин]]у, [[Пожега (Славонска)|Пожеги]], [[Вуковар]]у, [[Вараждин]]у, [[Осијек]]у и Загребу, док је 1992. законодавно основано 14 жупанија на тој истој територији. [[Међимурска жупанија]] основана је у [[Међимурје (област)|истоименом региону]] [[Тријанонски споразум|Тријанонским споразумом]].{{sfn|Biondich|2000|p=11}}<ref name="CountiesAct1992">{{cite news |newspaper=Narodne novine |date=30. 12. 1992 |accessdate=9. 9. 2011 |language=хрватском |title=Zakon o područjima županija, gradova i općina u Republici Hrvatskoj |url=http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1992_12_90_2333.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20130828162010/http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1992_12_90_2333.html |archive-date=28. 08. 2013 |url-status=dead }}</ref> Хрватски устав из 1990. године наложио је отварање коморе жупанија у оквиру владе, као и за саме жупаније, без навођења имена и броја.<ref>{{cite news|newspaper=Narodne novine|url=http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1990_12_56_1092.html|language=хрватском|title=Ustav Republike Hrvatske|date=22. 12. 1990|accessdate=20. 3. 2012}}</ref> Међутим, жупаније нису заправо поново успостављене све до 1992. године,<ref>{{cite news|newspaper=Narodne novine|url=http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1992_12_90_2333.html|title=Zakon o područjima županija, gradova i općina u Republici Hrvatskoj|language=хрватском|date=30. 12. 1992|accessdate=20. 3. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20130828162010/http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1992_12_90_2333.html|archive-date=28. 08. 2013|url-status=dead}}</ref> а прва комора жупанија изабрана је 1993. године.<ref>{{cite web|format=PDF|url=http://www.izbori.hr/arhiva/pdf/1993/1993_2_Rezultati_Sabor_zupanijski_dom.pdf|language=хрватском|publisher=Izborna komisija Republike Hrvatske|title=Izviješće o provedenim izborima za zastupnike u Županijski dom Sabora Republike Hrvatske|date=фебруар 1993|accessdate=20. 3. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120601185220/http://www.izbori.hr/arhiva/pdf/1993/1993_2_Rezultati_Sabor_zupanijski_dom.pdf|archive-date=1. 6. 2012|dead-url=yes}}</ref>