|
'''Балканске планине''' су планински ланац који се простире у источном делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]].Балканске планине се пружају од [[Врх Вршка Чука|врха Вршка Чука]] на граници између Бугарске и Србије на истоку,преко централне Бугарске до [[Рт Емина|рта Емине]] на [[Црно море|Црном мору]].Дужина овог планинског ситема износи 557км.Највиши врхови Балканских планина налазе се у централној [[Бугарска|Бугарској]].Највиши врх је [[Ботев врх|Ботев]] 2376 м,што планински ланац чини трећим највишим у земљи,после [[Рила|Риле]] и [[Пирин|Пирина]].Планински ланац формира слив између сливних подручја [[Црно море|Црног]] и [[Егејско море|Егејског]] мора .Крашки рељеф краси велики број пећина,укључујући пећину [[Пећина Магура|Магуру]],у којој се налазе најзначајнији пећински цртежи из палеолитског периода.
{{malo_inlajn_referenci}}
{{друго значење3|Балкан}}
{{Планина
| име = Стара планина
| слика = Stara planina16.jpg
| опис_слике = Стара планина (врх Бабин зуб)
| области =
| регије =
| покрајине =
| републике =
| државе = {{застава|Србија}} {{застава|Бугарска}}
| највиши_врх = [[Ботев врх]]
| надморска_висина = 2.376
| венац = [[Карпатско-балканске планине]]
| група = [[Балканске планине]]
| тип =
| старост =
| map = Bulgaria
| lat = 42.7175
| long = 24.916667
| топографска_мапа =
| језик =
| изговор =
}}
'''Стара планина''', или '''Балкан планина''' или '''Ћипровачки Балкан<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref>''' или по Турцима '''Коџа Балкан''' или само '''Балкан''', припада систему [[Балканске планине|Балканских планина]] које се пружају од [[Црно море|Црног мора]] на [[Исток|истоку]], па све до [[Вршка чука|Вршке чуке]] на [[Запад|западу]]. Дужина овог планинског система износи 530 km. Највиша тачка Старе планине је врх [[врх Ботев|Ботев]] (2376 m).
== Географија ==
[[Датотека:Balkangebirge_Balkan_topo_de.jpg|мини|лево|180п|Стара Планина, [[Родопи (планина)|Родопи]], [[Рила]] и [[Пирин]]]]
Балканске планине су планински ланац тзв.склопљених планина „млади” део алпско-хималаксог ланца који се протеже широм [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]].Може се поделити на два дела'': главни балкански ланац и предбалкански северни део'' ,који благо залази у дунавску равницу.На југу се Балканске планине граниче с подбалканским долинама-низом од једанаест долина које теку од бугарске границе са Србијом према истоку до [[Црно море|Црног мора]],раздвајајући Балканске планине од ланца других планина познатих као средногорје,које укључују [[Витоша|Витошу]] и средњу гору.У Бугарској се Балканске планине могу поделити на три одељка:Планине Западног Балкана протежу се од [[Вршка чука|Вршке Чуке]] на граници са Србијом до прелаза Арабаконак укупне дужине од 190км.Највиши врх је [[Миџор]] на 2169м.Планине централног Балкана протежу се од Арабаконака до прелаза [[Вратник]], дужине 207км.Врх [[Ботев врх|Ботев]],највиши врх Балканских планина налази се у овом дели планинског ланца.Планине источног Балкана њихов највиши врх је [[врх Балгарка]] 1181м.Планине источног Балкана чине најнижи део Балканских планина,протежу се од прелаза Вратник до [[Рт Емина|рта Емине]] дужине 160км.
[[Датотека:Suma2.jpg|мини|десно|220п|Шуме Старе планине]]
== Хидрографија ==
Ова [[планина]] представља део пространог планинског венца који се назива [[Карпати|Карпатско]] – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља '''Торлак''' а источна половина се назива '''Висок''' (пре Височки срез).<ref>"Дело", Београд 1. јул 1895. године</ref> Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког [[Тимок]]а, и [[Височица|Височице]],<ref name="Turizzam.com">{{cite web|title=Stara planina Srbija, Knjaževac |url=https://www.turizzam.com/sr/srbija/attraction/view/stara-planina/75 |website=Turizzam.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> а на истоку је омеђена државном границом [[Србија|Србије]] и [[Бугарска|Бугарске]].<ref name="Serbia.com">{{cite web|title=Stara planina, prirodni rezervat u dve države |url=http://www.serbia.com/srpski/posetite-srbiju/prirodne-lepote/planine/stara-planina-prirodni-rezervat-u-dve-drzave/ |website=Serbia.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> У [[Меридијан (географија)|меридијанском]] правцу се пружа скоро 100 km, док у [[Упоредник|упоредничком]] правцу пружања максимална дужина износи око 30 km (Пиротска котлина-Сребрна глава).
Балканске планине деле воде између река које теку ка северу и уливају се у [[Дунав]],и оних које отичу у [[Егејско море]] на југу.Најпознатија и најзначајнија река која протиче кроз Балканске планине јесте [[река Искар]] која формира спектакуларну [[Искарска клисура|Искарску клисуру]].Реке које извиру на Балканским планинама и теку ка северу и уливају се у Дунав су:[[Лом]],Скат,Вит,Осам,Русеански Лом и др.[[Планина|Планине]] су такође извор [[Река Камчија|реке Камчије]] која се улива директно у [[Црно море]].На планинама постоји низ слапова у западним и централним деловима планина,као што су [[Рајско прскало]],који је највиши водопад на Балканском полуострву. Подручје Старе планине увек је било слабо насељено и неприступачно због неравног и шумовитог терена, али и као место српско-бугарске границе. Док су се војске предале полицијској граници, цивилима је било допуштено да истражују то подручје.<ref>Jelena Đokić (2015). "Vodopadi Srbije: Skriveni dragulji Stare planine" (in Serbian). Portal Mladi.</ref>Као резултат тога, од тада су на српској страни [[Стара планина|Старе планине]] откривени виши и виши слапови: [[Чунгуљски скок|Чунгуљ]] 1996. - 43 м (141 фт);<ref name=":0">"Menjaju geografiju". ''Politika'' (in Serbian). 1 May 2006. p. 10.</ref> [[Пиљски водопад|Пиљ]] 2002. - 64 м (210 фт); <ref name=":0" /> К[[Водопад Копрен|опрен]] у 2011. години - 103,5 м (340 фт);<ref>{{Cite web|url=http://www.vodopadisrbije.com/index.php/site/vodopad/79|title=.: Vodopadi Srbije - Vodopad Kopren|website=www.vodopadisrbije.com|access-date=2019-09-21}}</ref> [[Водопад Калуђерски скокови|Калуђерски Скокови]] у 2012. години - 232 м (761 фт). <ref>Jelena Đokić (2015). "Vodopadi Srbije: Skriveni dragulji Stare planine" (in Serbian). Portal Mladi.</ref>
[[Датотека:Stara Planina (Old mountain).jpg|мини|десно|220п|Скијаши на Старој планини]]
На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 -{m}- н. в.).
== Име ==
У време [[Стари Римљани|Римљана]], масив се звао Хемус (''Haemus''). Историчари кажу да тај назив потиче од [[Тракија|трачке]] речи “''saimon''” што значи “планински ланац”. Словени су је називали Маторни гори, а Турци Коџабалкан и Балкан. Назив “Балкан” је [[Персијски језик|персијског]] порекла и значи “брдовити крај”.<ref name="Serbia.com" />
== Положај ==
Стара планина регионално припада Источној Србији, и административно се простире на територијама четири општине, [[Општина Зајечар|Зајечар]], [[Општина Књажевац|Књажевац]], [[Општина Пирот|Пирот]] и [[Општина Димитровград|Димитровград]]. Планиниски масив Старе планине састоји се из Заглавка и Висока, у којима доминирају Трговишки и Бели Тимок, односно Височица и Топлодолска река.
Стара планина удаљена је 330 km од Београда, 70 km од Ниша, 100 km од Зајечара, 50 km од Књажевца или Пирота.<ref name="Turizzam.com" />
== Врхови Старе планине ==
Изразитији врхови Старе планине су :
* [[Црноглав]] (764 -{m}- н. в.),
* [[Етрополска Баба|Врх Баба]] (1787 -{m}- н. в.),
* [[Бабин зуб]] (1758 -{m}- н. в.),
* [[Тресак]] (1000 -{m}- н. в.),
* [[Ветрен]] (1330 -{m}- н. в.),
* [[Орлов камен]] (1737 -{m}- н. в.),
* [[Свети Никола (врх)]] (1380 -{m}- н. в.),
* [[Миџор]] (2169 -{m}- н. в.),<ref name="Skijališta Srbije">{{cite web|title=Ski centar Stara planina - O centru |url=http://www.skijalistasrbije.rs/sr/o-centru-stara-planina |website=Skijališta Srbije |publisher=JP Skijališta Srbije |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
* [[Три чуке]] (1937 -{m}- н. в.),
* [[Тупанар]] (1727 -{m}- н. в.) и
* [[Сребрна глава]] (1933 -{m}- н. в.).
Често се Старој планини припаја и [[Видлич]] (1413 -{m}- н. в.) чији планински венац припада горњем [[Понишавље|Понишављу]], међутим то није потпуно тачно. Видлич представља просторну [[антиклинала|антиклиналу]], која је [[навлака|навучена]] преко старопланинске зоне, те стога, и [[геоморфологија|морфолошки]] и [[геотектоника|тектонски]], представља једну засебну целину.
Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 -{m}- н. в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 -{m}- н. в.).
У Бугарској је највиши [[врх Ботев]] (2376 -{m}- н. в.).
<gallery mode="packed" heights="150" widths="150">
Датотека:Pogled na Midžor.jpg|Миџор
Датотека:Midzor pogled Babin zub.jpg|Поглед на Миџор са Бабиног зуба
Датотека:Panorama Ray hut & Botev peak.jpg|Ботев, највиши врх Старе планине у (2.376 m)
Датотека:Stara planina 1.JPG|Поглед на хотел "Стара планина" и врх "Бабин зуб"
Датотека:Babin Zub sa ravnista.jpg|Поглед на Бабин зуб са Јабучког равништа
Датотека:Skijaska staza Babin zub.jpg|Бабин зуб скијашка стаза у мају
Датотека: Babin Zub putokazi.jpg|Бабин зуб путокази на раскрсници
Датотека:Babin Zub stena.jpg|Стена Бабин зуб
Датотека:Babin zub u daljini1.jpg|Бабин Зуб
Датотека:Pogled na Babin zub vidik.jpg|Бабин Зуб
Датотека:Babin zub i žičara.jpg | Бабин зуб и жичара
Датотека:Babin zub posle uspona.jpg|После успона
Датотека:Babin zub sa Konjarnika.jpg|Поглед
Датотека:Babin zub u daljini.jpg|Бабин зуб у даљини
</gallery>
== Клима ==
У оквиру планинских климатских региона на Старој планини се могу издвојити:
* Прелазни или субпланински климатски регион на висинама између 600 и 1250 -{m}- н. в.
* Прави планински климатски регион на висинама између 1250 и 1900 -{m}- н. в.
* Високопланински климатски регион на висинама изнад 1900 -{m}- н. в.
Плеистоцена (вирм 3) снежна граница на Старој планини се налазила на висини од око 1700 -{m}- н. в.
== Спорт и рекреација ==
Стара планина је под снегом готово пет месеци годишње и има одличан потенција за изградњу дугих стаза за алпско скијање. [[Бабин зуб]], који се налази на надморској висини од 1.758 м, један је од најлепших крајолика Старе планине. Маркантне стене Бабиног зуба завршавају се југозападно Миџора (надморске висине 2.169 м), највишег врха Старе планине и Србије. [[Бабин зуб]] је [[Резерват природе|заштићени природни резерват]].
На Бабином Зубу налази се скијашки центар “Бабин зуб”, који чине стазе на локацијама “Коњарник”, “Сунчана долина” и “Маркова ливада”. Скијалиште “Бабин зуб” поседује четвороседну [[Жичара|жичару]] “Коњарник”, ски лифт “Сунчана долина”, као и дечији ски вртић са покретном траком “Маркова ливада”. На локацији “Јабучко равниште” налази се прва гондола у Србији.
Више од 13 km одлично уређених стаза, различитих тежина, припремљене су за скијаше свих категорија. За љубитеље екстремних спортова обезбеђена је стаза за слободну вожњу. У ски центру Стара планина је изграђен систем за вештачко оснежавање.<ref name="Skijališta Srbije" />
== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Ка Старој планини, изнад Пирота.jpg|Стара Планина
Датотека:Старопланински масив, поглед из Рсоваца.jpg|Масив
Датотека:Pogled na Konjarnik.jpg|Поглед на Коњарник подножје жичаре
Датотека:Pogled sa Jabickog ravnista.jpg|Поглед у подножје са Јабучког равништа
Датотека:Pogled sa Stare planine.jpg|Поглед са једног од врхова Старе планине
Датотека:Selo u podnozju SP.jpg|Поглед на село у подножју
Датотека:Bolvan SP.jpg|Путоказ Болван за планинаре
Датотека:Sopur SP.jpg|Путоказ за извор за излетнике
Датотека:Sopur izvor.jpg|Шопур извор, испод дрвета
Датотека:Cesma pored hotela SP.jpg|Чесма поред пута близу хотела "Стара планина"
Датотека:Potok SP.JPG|Један од многобројних потока на падинама Старе планине
Датотека:Jezerce stara planina.jpg|Вештачко језерце у подножју Јабучког равништа
Датотека:Cvece SP.jpg|Пољско цвеће у мају
Датотека:Sevar stara planina.jpg|Шевар и растиње у пролеће
Датотека:Male sanke SP.jpg|Етно мотив, санке
Датотека:Brvnara stara planina.jpg|Једна од брвнара на Старој планини
Датотека:Zeleknkasti leptiri SP.JPG|Лептири у подножју Старе планине поред Трговишког Тимока
Датотека:Crni leptiri SP.jpg|Црни лептири на Старој планини у мају
Датотека:Pogled na Staru planinu.jpg|Поглед
Датотека:Početak parka.jpg|Парк
Датотека:Sumrak ispod Babinog zuba.jpg|Сумрак испод Бабиног зуба
Датотека:Vidikovac sa puta ka Babinom zubu.jpg|Видиковац
Датотека:Šumska staza iznad Crnog vrha.jpg | Црни Врх
Датотека:Stara planina gondola.jpg|Гондола
Датотека:Put za planinarski dom.jpg|Пут до дома
Датотека:Pogled na Babin zub sa Konjarnika.jpg|Поглед са Коњарника
Датотека:Midžor u daljini.jpg|Миџор у даљини
Датотека:Na putu za planinarski dom.jpg|Пут за планинарски дом
Датотека:Staroplaninski konji.jpg|Старопланински коњ
</gallery>
;Стара планина у Бугарској
<gallery>
Датотека:Belogradchik fortress 2009.jpg|[[Тврђава Белоградчик]]
Датотека:Todorini kukli north.jpg|Поглед са врха Тодорини Кукли
Датотека:Iskar-gorge-2.jpg|Ток [[Искар]]а кроз Стару планину
Датотека:Черепиш.jpg|Манастир Черепиш
Датотека:Козя стена №16.jpg|Гребен Козја стена
Датотека:HijaKozyaStena1.jpg|Планинарски дом "Козја стена"
Датотека:Kupena and Botev from Ambaritsa.jpg|Централни део Старе планине
Датотека:Raisko-pruskalo.JPG|Водопад Рајското праскало (124,5 m)
Датотека:Peeshti skali reserve 06.JPG|Гребен Триглав
Датотека:Връх Шипка.JPG|Споменик Шипка
Датотека:20140622 Buzludzha 005.jpg|Споменик на врху Бузлуџа
Датотека:20140622 Buzludzha 108.jpg|[[Ветрогенератор]]и на Старој планини
Датотека:Cape-emine-dinev.jpg|Источни крај Старе планине
</gallery>
== Види још ==
* [[Парк природе Стара планина]]
* [[Водопади Старе планине]]
* [[Сточарство на Старој планини]]
== Референце ==
<references /><br />
{{reflist}}
[[Категорија:Планине у Бугарској]]
== Литература ==
* {{Cite encyclopedia|last=|first= |authorlink= |title = |encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title = Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Србија}}
{{Commonscat|Stara planina}}
* [http://www.staraplanina.eu/Stara-planina-photographies.htm Фотографије Старе планине]
* [http://www.srbijaplus.net/stara-planina.htm Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus]
* [https://web.archive.org/web/20091222033700/http://www.ptica.org/newsletter/Skislopes_WorldBirdWatch_March_2009_lowres-3.pdf O pošasti novih i neodrživih ski-centara u Slovačkoj, Rumuniji, Srbiji i Bugarskoj (časopis -{World Birdwatch}-, marta 2009)] {{en}}
* [https://www.youtube.com/watch?v=xTvSkHz7zLY НЕИСТРАЖЕНО: Стара планина - адреналинска авантура без премца] N1 - Званични канал
{{Планине Србије}}
[[Категорија:Планине у Србији]]
[[Категорија:Стара планина| ]]
| 