Хозроје II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Од глагола финансирати нема потребе правити свршени глагол додавањем префикса из зато што је он већ свршен. |
Нема описа измене |
||
Ред 29:
Хозроје -{I}- (ум. 579), деда Хозроја -{II}-, раскинуо је мировни уговор из 562. године склопљен још са византијским царем [[Јустинијан I|Јусинијаном]]. Разлог томе јесте одбијање [[Јустин II Млађи|Јустина II]] да плаћа данак персијском цару. Године 572. избио је жесток и дуготрајан рат. Хозроје -{I}- је напао Јерменију, стратегијски и трговински важну земљу, запосео тврђаву Дару на реци Еуфрату и опустошио већи део Антиохије. Године 579. започети су мирновни преговори, који су, међутим, прекинути смрћу Хозроја -{I}-.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43">{{harvnb|Dignas|2007|pp=41-43}}</ref><ref name="Острогорски">{{harvnb|Острогорски|1998|pp=97,116-118}}</ref>
Син Хозроја -{I}-, Хормизд (''или'' Ормизд) -{IV}- (ум. 590) није пристао да се одрекне плодова очевих освајања, тако да се рат наставио. Међутим, у исто време, царство се суочило и са другим непријатељима. Поједина арапска племена упала су у доњи Ирак пљачкајући и палећи све пред собом. Било на подстрек Византинаца или чисто ради плена, са истока су ударили Турци, продрвши у североисточне провинције царства. Способни и енергични персијски војсковођа, Бахрам Чобин (ум. 591?), супротставио се Турцима које је натерао да плаћају трибут и шаљу војне
Цар, који је очигледно завидео свом популарном војсковођи, искористио је те поразе као изговор да га разреши дужности. Међутим, упркос поразима, Бахрам је и даље био довољно моћан да се постави на чело завере против цара. Његовим верним трупама придружила се војска из Месопотамије. Персија је запала у унутрашње немире. Цар је, истина, покушао да организује неки отпор, али без икаквог успеха. Изостала је подршка сасанидског племства, као и високог свештенства које није трпело његову толерантну политику према хришћанима и осталим верским заједницама. Нашао се потпуно усамљен и окружен непријатељима са свих страна. Тиме што је дао ухапсити непослушне племиће, себи је убрзао крај. У самој царској резиденцији у Ктесифону организована је завера против њега. Два његова шурака, Биндоје и Бистам, заробили су га и по древном обичају ослепели. Његовог сина Хозроја уздигли су на престо. То се догодило у фебруару, а нешто доцније Хормизд је преминуо од последица ослепљивања.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43"/><ref name="Persia163-65"/>
| |||