Аранђеловачко читалиште — разлика између измена

Као доказ како је Аранђеловачко [[читалиште]] радило имамо у једном од извештаја када је Министар просвете [[23. фебруар]]а [[1874]]. године тражио извештај о стању Читалишта у [[Србија|Србији]]. У том извештају сазнајемо да је Читалиште [[1874]]. године имало својих 72 чланова и да је сваки члан плаћао 16 [[Грош|гроша]] чаршијских за чланарину. Читалиште је имало добровољни приход од бањских гостију које им је јако пуно значио.<ref name="Читаоница у Аранђеловцу">{{Cite book|last=Стаматовић|first=Десанка|title=Читалишта у Србији у XIX веку|year=2011|location=Панчево|pages=227}}</ref> Такође, сазнајемо да је целокупни приход Читалишта за целу [[1874]]. годину износио 1838 гроша чаршијских, а док је расход за исту годину износио 1680 гроша чаршијских, јер су плаћали кирију за простор и новине које су набављали, а док су 700 [[Грош|гроша]] чаршијских плаћали за ствари: једну [[Архив|архиву]], два стола, две столице, једну [[Застава|заставу]] и натпис, један лик [[милан Обреновић (кнез)|кнеза Милана]] и [[споменик]] кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]]. У [[1874]]. години Читалиште је примало 11 листова: ''Српске званичне новине, Будућност, Исток, Видовдан, Тежак, Рад, КоресподенцијаКореспонденција, Застава, Јавност, Јавор и Домишљан''.<ref name="Читаоница у Аранђеловцу" /> Поред листова фонд Читалишта је имао 40 примерака разних књига на [[Српски језик|српском језику]].<ref name="Аранђеловачко читалиште" />