Крста Цицварић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 26:
У штампарији Живојина Дачића где се штампао Цицварићев лист ''Ново време'' је 1911. радио [[Недељко Чабриновић]], коме је он поклонио велики број књига и сва своја дела. Чабриновић их је понео са собом у Сарајево где је неке спалила његова мајка, а неке је сачувао и позајмљивао пријатељима.<ref>{{harvnb|Дедијер|1966|pp=200}}</ref><ref>{{cite book|last=Bogićević|first=Vojislav|title=Sarajevski atentat: izvorne stenografske biljes̆ke sa glavne rasprave protiv Gavrila Principa drugova, odrz̆ane u Sarajevu 1914 g|year=1954|publisher=Državni arhiv Narodne republike Bosne i Hercegovine|location=Sarajevo|url=https://books.google.rs/books?id=NJ8DAAAAMAAJ|accessdate = 6. 9. 2017|pages=29}}</ref>
1911. године покренут је дневни лист ''Стража'' као "слободоумни орган јавног мишљења". Директор је био Крста Цицварић, а исти уређивао [[Душан Шијачки]].<ref>{{cite journal |title=Стража : слободоумни орган јавног мишљења |date=1911-1915 |publisher=Драгољуб Стојаковић |location=Београд}}</ref> Мобилисан је Крста у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]]. [[Лав Троцки]] га спомиње у ратној
Након Првог светског рата креће да пише за ''Београдски дневник'' чији је власник био Душан Паранос, а глодур Мехмед Жунић. Цицварић је испрва био уводничар и главни полемичар, да би 7. августа 1922. први пут био потписан као уредник и директор. Од септембра те године у заглављу листа стоји ''Београдски дневник Крсте Цицварића''.<ref name="Владимир Баровић" /> На мети су му најчешће били радикали као странка, и [[Никола Пашић]] и [[Стојан Протић]] као њени први људи. Пашић је био „лопурда”, „олош”, „зликовац” и, на крају, „најкоруптивнији човек за кога зна историја Србије”, а кад је његов син Радомир добио батине, “Београдски дневник” пише да се „поступак националне омладине у Новом Саду може потпуно разумети и да се он мора и потпуно одобрити“. Његов стил писања је био контроверзан, и због тога су га многи критиковали па и упоређивали са америчким издавачем жуте штампе [[Виљем Рандолф Херст]]ом.<ref name="Новица Матић"/>
| |||