Патријарх српски Павле — разлика између измена

Током 1944. запослио се као [[вјеронаука|вероучитељ]] и васпитач у дому за децу избеглу из Босне у [[Бања Ковиљача|Бањи Ковиљачи]]. Када је децу изводио на реку један дечак је почео да се дави и Гојко је скочио у хладну воду да му помогне. Убрзо се тешко разболео „на плућима“ и лекари су веровали да је [[туберкулоза]] предвиђајући му још три месеца живота. Отишао је тада у [[манастир Вујан]] где је живео неко време изолован од осталих монаха и успео је да се излечи од ове болести. У знак захвалности изрезбарио је и поклонио манастиру дрвени крст са распећем.<ref>{{cite web|url=http://pravoslavlje.spc.rs:80/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140517093723/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/| archivedate=17. 05. 2014| title = Вујански крст патријарха Павла („Православље“ број 901)| publisher = Pravoslavlje.spc.rs|date=| accessdate=27. 04. 2012.| dead-url -status= yesdead| df = }}</ref><ref>{{cite web|last=Trtović| first = Vesna| url = http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87234/Tuga+u+srpskoj+Svetoj+gori.html | title = Туга у српској Светој гори („Прес“, 16. новембар 2009) | language = српском | publisher = Pressonline.rs |date=15. 10. 2009. | accessdate=27. 04. 2012.}}</ref> Током 1945. године братство из Вујна се преселило у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастир Благовештење]] где је био игуман [[Јулијан Кнежевић]]. Гојко је тада био искушеник и једини међу братством који је имао завршен Богословски факултет. Међу искушеницима је био и Милисав, касније архимандрит [[Јован Радосављевић]]. Гојко је за свога духовника изабрао јеромонаха [[Макарије Миловановић|Макарија Миловановића]], старешину женског [[манастир Јовање|манастира Јовање]]. Макарије је тада био стар монах, водио је строг подвижнички живот и био [[аскеза|аскета]]. Гојко је замонашен у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастиру Благовештењу]] 1948. године и добио име Павле, према [[апостол Павле|апостолу Павлу]]. Замонашио га је његов духовник Макарије. Убрзо се замонашио и Милисав који је за свог духовника изабрао Павла.