Венера — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 62.4.55.152 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
м .
Ред 6:
| открио =
| датум =
| афел =108,939<ref name="NASA">{{Cite web|url=http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/venusfact.html | title = Venus Fact Sheet | accessdate=28. 11. 2012 |date=| work = | publisher = NASA | archive-url = https://www.webcitation.org/6ftO4K7lC?url=http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/venusfact.html | archive-date=10. 3. 2016 | dead-url -status= yesdead | df = }}</ref>
| перихел = 107,477
| велика_полуоса = 108,208
Ред 165:
[[Датотека:AtmosphereofVenus sr.svg|450п|мини|л|Графички приказ атмосферског састава Венере.]]
 
Око 99% укупне масе атмосфере Венере отпада на тропосферу, од чега се око 90% укупне запремине налази у појасу до висине од 28 km од површине (на Земљи сличан однос је до висина од 10 km). На висинама од око 50 km вредности атмосферског притиска се изједначавају са вредностима на површине Земље.<ref name=Nave>{{cite web|url=http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/solar/venusenv.html| title = The Environment of Venus| last=Nave| first = Carl R. | work = Hyperphysics| publisher = Department of Physics and Astronomy, Georgia State University| accessdate=23. 1. 2008.| archiveurl= https://web.archive.org/web/20080214034840/http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/Hbase/solar/venusenv.html| archivedate=14. 2. 2008. | deadurl= no}}</ref> Тај појас означен је као тропопауза, односно гранична зона између горње тропосфере и доње мезосфере.<ref name=Patzold2007/> Према подацима са сонди ''[[Венера експрес]]'' и ''[[Магелан (спејс-шатл)|Магелан]]'' на висинама између 52,5 и 54 km температуре ваздуха имају вредности између 20—37&nbsp;°C, док је ваздушни притисак идентичан ономе на површини Земље на висини од 49,5 km.<ref name=Patzold2007/><ref name=Profiles>{{cite web|url=http://www.datasync.com/~rsf1/vel/1918vpt.htm| title = Venus Atmosphere Temperature and Pressure Profiles| publisher = Shade Tree Physics| accessdate=23. 1. 2008.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080205025041/http://www.datasync.com/~rsf1/vel/1918vpt.htm| archivedate=5. 2. 2008| deadurl url-status= yesdead}}</ref> Научно није искључено постојање неких животних облика на тим висинама атмосфере.<ref name="Cockell1999">{{cite journal|doi=10.1016/S0032-0633(99)00036-7| last=Cockell| first = C. S.| title = Life on Venus| journal = Planetary and Space Science| volume = 47| issue = 12|date=December 1999| bibcode = 1999P&SS...47.1487C|pages=1487-1501}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.astrobio.net/news/article311.html | title = {title} | accessdate=23. 4. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070807083309/http://www.astrobio.net/news/article311.html |archive-date=7. 8. 2007 |dead-url=bot: unknown }} :: Astrobiology Magazine</ref><ref>Geoffrey A. Landis {{Cite web|url=http://gltrs.grc.nasa.gov/reports/2003/TM-2003-212310.pdf | title = {title} | accessdate=23. 4. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110807004311/http://gltrs.grc.nasa.gov/reports/2003/TM-2003-212310.pdf |archive-date=7. 8. 2011 |dead-url-status=yesdead }}</ref>
 
Брзине ветрова на Венери могу да се директно мере једино у горњим слојевима тропосфере, на висинама између 60 и 70 km, што одговара горњим границама облака.<ref name=Markiewicz2007>{{cite journal|last=Markiewicz| first = W.J.| title = Morphology and dynamics of the upper cloud layer of Venus| journal = Nature|year=2007| volume = 450| doi = 10.1038/nature06320| bibcode=2007Natur.450..633M| pmid = 18046394| issue = 7170|author2 = Titov, D.V.| last3=Limaye| first3 = S.S.| last4=Keller| first4 = H. U.| last5=Ignatiev| first5 = N.| last6=Jaumann| first6 = R.| last7=Thomas| first7 = N.| last8=Michalik| first8 = H.| last9=Moissl| first9 = R.|pages=633-636}}</ref> Кретање облака обично се посматра у ултраљубичастом делу спектра где су контрасти између облака најинтензивнији.<ref name=Markiewicz2007/> Брзине ветрова на том нивоу су око 100 ± 10 м/с на географским ширинама испод 50°. Ветрови на Венери се крећу у [[ретроградно и директно кретање|ретроградном смеру]] пошто дувају у истом ретроградном правцу њене ротације.<ref name=Markiewicz2007/> Брзине ветрова се нагло смањују идући ка вишим географским ширинама, и на половима достижу вредности нула. Како се ветрови крећу знатно брже од брзина ротације планете ствара се ефекат такозване ''супер ротације атмосфере'', што значи да ваздушне струје обиђу пуни круг око планете много пре него што се изврши једна пуна ротација.<ref name=Landis2002>{{cite conference|url=http://gltrs.grc.nasa.gov/reports/2002/TM-2002-211467.pdf| title = Atmospheric Flight on Venus| format = PDF| first = Geoffrey A.| last=Landis| last2=Colozza| first2 = Anthony|author3 = LaMarre, Christopher M| conference = 40th Aerospace Sciences Meeting and Exhibit sponsored by the American Institute of Aeronautics and Astronautics| place = Reno, Nevada, January 14–17, 2002| booktitle = Proceedings|pages=IAC–02–Q.4.2.03, AIAA-2002-0819, AIAA0| issue = 5| accessdate=25. 4. 2014| archiveurl = https://web.archive.org/web/20111016143148/http://gltrs.grc.nasa.gov/reports/2002/TM-2002-211467.pdf| archivedate=16. 10. 2011| deadurl url-status= yesdead}}</ref> Ветрови се одликују и јаким вертикалним градијентом, односно у зони тропосфере им опадају брзине са висином за 3 м/с на сваки километар висине,<ref name=Svedhem2007/> тако да су брзине на површини знатно мање него на Земљи и износе у просеку од 0,3 до 0,1 м/с. Иако су ово веома мале брзине, ипак су због велике густине атмосфере довољне за покретање прашине и мањих стена по површини.<ref name=Basilevsky2003/><ref name=Moskin>{{cite journal|last=Moshkin| first = B.E.|author2 = Ekonomov, A.P. |author3 = Golovin Iu.M.|year=1979| title = Dust on the surface of Venus| journal = Kosmicheskie Issledovaniia (Cosmic Research)| volume = 17| bibcode=1979KosIs..17..280M |pages=280-285}}</ref>
 
=== Горња атмосфера и јоносфера ===
Ред 183:
[[Датотека:PIA00072 Venus Cloud Patterns - colorized and filtered.jpg|мини|д|250п|Облачне масе на Венери снимљене [[1990]]. преко УВ филтера (због тога плава боја).]]
 
Облаци у Венериној атмосфери су доста дебели и састављени су од честица [[сумпор-диоксид]]а и капљица [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]].<ref name=Krasnopolsky>{{cite journal|last=Krasnopolsky| first = V.A.|author2 = Parshev V.A.|year=1981| title = Chemical composition of the atmosphere of Venus| journal= Nature | volume = 292 | issue = 5824| bibcode=1981Natur.292..610K| doi = 10.1038/292610a0|pages=610-613}}</ref> Како ови облаци рефлектују преко 75% укупног [[соларна енергија|сунчевог зрачења]]{{напомена|Поменута вредност означава сферни албедо, док је вредност геометријског албеда око 85%.}} које пада на ову планету, ствара се ефекат замагљености који отежава директно посматрање њене површине.<ref name=Basilevsky2003/> Овако велики степен рефлексије доводи до тога да је количина одбијене сунчеве енергије готово једнака оној примљеној, што би значило да потенцијална [[соларна ћелија]] у орбити око Венере има могућност непрестаног снабдевања соларном енергијом.<ref name=SolarAirPlane>{{cite journal|bibcode=2001AIPC..552...16L| title = Exploring Venus by Solar Airplane| first = Geoffrey A.| last=Landis| publisher = American Institute of Physics|year=2001| journal = AIP Conference Proceedings| volume = 522| doi = 10.1063/1.1357898|pages=16-18}}</ref> Венера има највише вредности геометријског [[албедо|албеда]] у односу на преосталих 7 планета [[сунчев систем|Сунчевог система]]. На основу података са сонде ''[[Венера експрес]]'' познато је да је дебљина облајка у ноћном делу атмосфере знатно већа у поређењу са дневним делом. Тако је дебљина облака у дневном делу атмосфере процењена на око 20 km са горњом границом простирања од 65 km, док се у ноћном делу атмосфере горња граница пење до висина од 90 до 105 km.<ref name=CloudyWorld>{{cite web|url=http://www.venustoday.com/news/viewsr.html?pid=21319| title = Flying over the cloudy world – science updates from Venus Express| publisher = Venus Today|date=12. 7. 2006.| accessdate=17. 1. 2007.|archive-url=https://web.archive.org/web/20070928123440/http://www.venustoday.com/news/viewsr.html?pid=21319|archive-date=28. 9. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref>
''
Облачност је изразито велика, а због велике густине облака јако мале количине сунчева светла допиру до површине планете, видљивост је свега око 3 km, а количина светлости у границама између 5.000 и 10.000 [[лукс|-{lx}-]]. Самим тим и влажност ваздуха је екстремно ниска и износи свега до 0,1%.<ref name=Koehler>{{cite journal|last=Koehler| first = H. W.| bibcode=1982S&W....21..282K| title = Results of the Venus sondes Venera 13 and 14| journal = Sterne und Weltraum| volume = 21|year=1982|pages=282}}</ref>
Ред 211:
[[Датотека:Venusorbitsolarsystem.gif|мини|д|250п|Анимирани приказ венерине [[орбита|орбите]] око [[сунце|Сунца]] (жута линија).]]
 
Венера обилази око Сунца на просечној удаљености од око 0,72 [[астрономска јединица|АЈ]], што је око 108.000.000 km. За разлику од већине планета [[сунчев систем|Сунчевог система]] које имају углавном [[елипса|елиптичне]] [[орбита|орбите]], Венерина орбита је најближа идеалном [[кружница|кругу]] и њен [[ексцентрицитет]] је мањи од 0,01.<ref name="nssdc">Williams, David R. (15 April 2005). [http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/venusfact.html "Venus Fact Sheet"] {{Wayback|url=http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/venusfact.html |date=20160308174416 }}. NASA. Приступљено 2007-10-12.</ref> Једну пуну орбиту пређе за 224,65 земаљских дана, односно [[орбитални период|синодички период ротације]] траје 582,9 дана. Најближа је Земљи када се налази између Земље и Сунца у фази „[[конјункција (астрономија)|мале конјункције]]“ и тада је на просечној удаљености од око 41.000.000 km.<ref name="nssdc" /> У овој фази конјункције Венера се налази свака 584 дана у просеку.<ref name="nssdc" /> Према [[миланковићеви циклуси|Миланковићевим циклусима]] та минимална раздаљина ће се с временом повећавати како буде долазило до смањења ексцентрицитета земљине орбите током десетина хиљада година. Од 1. до 5383. десила се (односно предвиђено је) укупно 526 таквих „прилаза“ са растојањима мањим од 40 милиона километара, а потом у наредних 60.158 година неће доћи ни до једног таквог приступа.<ref name="solex">{{cite web|title=Venus Close Approaches to Earth as predicted by Solex 11| url = http://home.surewest.net/kheider/astro/Solex-Venus.txt| accessdate=19. 3. 2009.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120809051650/http://home.surewest.net/kheider/astro/Solex-Venus.txt|archive-date=9. 8. 2012|dead-url-status=yesdead}}</ref> У време периода изразито великог ексцентрицитета удаљеност између ове две планете може да се спусти до 38,2 милиона километара.<ref name="nssdc" />
 
Гледано са земљиног северног пола, све планете у Сунчевом систему креће се око Сунца у смеру обрнутом од смера казаљке на сату, док је и смер ротације такође идентичан том кретању код већине планета. Међутим Венера је изузетак пошто око своје осе ротира у смеру казаљке на сату ( [[ретроградно и директно кретање|ретроградно кретање]]). Једина планета која има исти смер ротације као и Венера је [[Уран]]. Једну ротацију Венера изврши за 243 земаљска дана и то је најспорији ротациони период међу планетама Сунчевог система. То значи да један [[звездано време|звездани дан]] на Венери траје дуже него једна звездана година.{{напомена|Планета Венера обиће пун круг по својој орбити за 224,65 земаљских дана, док једну пуну ротацију обави за 243 земаљска дана.}} Брзина ротације на екватору је 6,5 km/hас што је занемарљиво мала брзина у поређењу са Земљом на којој се тачке на екватору крећу брзинама од 1.670 km/hас.{{sfn|Bakich|2000|p=50}} Венерина ротација се додатно успорава и то за око 6,5 минута по једном звезданом дану.<ref name="slowing spin">{{cite web|url=http://www.esa.int/esaCP/SEM0TLSXXXG_index_0.html| title = Could Venus be shifting gear?| publisher = European Space Agency |date=10. 2. 2012.
Ред 240:
[[Датотека:SDO's Ultra-high Definition View of 2012 Venus Transit (304 Angstrom Full Disc 02).jpg|мини|л|250п|Снимак Венериног транзита из 2012. године (мисија [[Соларна динамичка опсерваторија|SDO]] агенције [[Наса|НАСА]]).]]
 
Како је Венерина орбита благо нагнута у односу на еклиптику, то значи да у тренуцима када се Венера налази између Земље и Сунца не мора нужно и да се налази у фази преласка преко Сунчевог диска. Венерини транзити дешавају се када се орбита планете у [[конјункција (астрономија)|доњој конјункцији]] поклапа са углом еклиптике. Венерини транзити преко Сунчевог диска са позиције Земље дешавају се у циклусима од по 243 године, и то обично у парним транзитима са размаком од 8 година. Размаци између два циклуса су у интервалима од 105,5 и 121,5 година. Венерине транзите и њихов шаблон понављања први је уочио [[енглеска|енглески]] астроном [[Џеремаја Хорокс]] [[1639]]. године.<ref name="UCLAN">{{cite web|url=http://www.transit-of-venus.org.uk/history.htm| title=Transit of Venus| last=Anon| work=History| publisher=University of Central Lancashire| accessdate=14. 5. 2012.| archive-url=https://web.archive.org/web/20040206040946/http://www.transit-of-venus.org.uk/history.htm| archive-date=6. 2. 2004| dead-url-status=yesdead| df=}}</ref>
 
Последњи парни транзити Венере десили су се [[Венерин транзит 2004.|8. јуна 2004.]] и [[венерин транзит 2012.|5—6. јуна 2012.]] године, и могли су се посматрати уз помоћ једноставније опреме и трајали су укупно око 6 сати и 40 минута сваки.
Ред 325:
Агенција НАСА је у оквиру [[Програм Нове границе|''Програма Нове границе'']] разматрала слање лендера -{''[[Venus In-Situ Explorer]]''}- ка Венери чији би основни циљеви били проучавање елементалних и минералних структуралних делова реголита. У исто време разматрано је и слање посебне сонде -{''[[SAGE]]''}- намењене геохемијским испитивањима атмосфере и површине, али се убрзо одустало од те идеје.<ref>{{cite web|url=http://www.nasa.gov/home/hqnews/2009/dec/HQ_09-296_New_Frontiers_Candidates.html | title=New Frontiers missions 2009 | publisher=NASA | accessdate=9. 12. 2011. }}</ref>
 
[[Роскосмос|Федерална космичка агенција]] [[русија|Русије]] планира слање мисије [[Венера-Д]] која би сличним методом као последње две сонде из Пројекта Венера вршила обимна испитивања атмосфере и површине Венере. Сонда би требало да се у форми лендера спусти на површину планете.<ref>{{cite web|title=Atmospheric Flight on Venus| work = NASA Glenn Research Center Technical Reports| url = http://gltrs.grc.nasa.gov/Citations.aspx?id=1568| accessdate=18. 9. 2008.|archive-url= https://web.archive.org/web/20110720022756/http://gltrs.grc.nasa.gov/Citations.aspx?id=1568|archive-date=20. 7. 2011|dead-url-status= yesdead}}</ref> Од октобра 2015. године челници руског института [[Институт за истраживање свемира Руске академије наука|IKI RAN]] воде разговоре са челницима агенције НАСА о заједничком спровођењу ове мисије.<ref>{{cite web|title=U.S.-Russian talks on Venus mission resume | url = http://spaceflightnow.com/2015/11/12/u-s-russian-talks-on-venus-mission-resume/ | publisher = ''Spaceflightnow.com'' | last=Clark| first = Stephen|date=12. 11. 2015 | language = {{ен}} | accessdate=13. 11. 2015}}</ref> Разговори су са краћим прекидима због политичких тензија настављени и коначна одлука о инструментима и конфигурацији мисије се очекује до краја маја 2017. године. Мисија ће полетети после 2025. године.<ref>{{cite web|last=Wall| first = Mike| title = Russia, US Mulling Joint Mission to Venus| url = http://www.space.com/35333-russia-nasa-venus-mission-venera-d.html| work = Space.com| accessdate=17. 1. 2017}}</ref>
 
Стручњаци агенције НАСА су у сарадњи са научницима са [[бостонски универзитет|Бостонског универзитета]] у орбиту око Земље{{напомена|Земљина атмосфера апсорбује највећи део [[ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастог зрачења]] због чега је готово немогуће вршити УВ снимања са површине Земље.}} 27. новембра 2013. лансирали суборбитални ракетни телескоп -{[[VeSpR]]}- ({{јез-енг|Venus Spectral Rocket Experiment}}) чији је основни задатак да прикупља ултраљубичасто зрачење које се емитује са површине Венере, са циљем да се открије историја постојања текуће воде на тој планети .<ref name='ANI'>{{cite news|title=NASA's VeSpR rocket to probe Venus' atmosphere |date=26. 11. 2013. | publisher = Z News | url = http://zeenews.india.com/news/space/nasa-s-vespr-rocket-to-probe-venus-atmosphere_892588.html | work = ANI | accessdate=27. 11. 2013.}}</ref><ref name='VeSpR Homepage'>{{cite web|url=http://www.bu.edu/csp/PASS/vespr/index.html | title = Project VeSpR Homepage | accessdate=27. 11. 2013. |date=26. 11. 2013. | work = Center for Space Physics - Boston University | publisher = Boston University}}</ref>
Ред 436:
| title = The Origin of the Male and Female Symbols of Biology| journal = Taxon| volume = 11| issue = 4|pages=109-113
| doi = 10.2307/1217734| jstor = 1217734}}</ref> У западњачкој [[алхемија|алхемији]] венерин симбол се изједначава за симболом за [[бакар]].<ref name="stearn" />
* Једино подручје на Венери које приближно задовољава услове живота какав је на Земљи налази се у атмосфери на висинама од око 50 km од површине.<ref name="Landis2003">{{cite conference|first=Geoffrey A.| last=Landis| url = http://link.aip.org/link/?APCPCS/654/1193/1| title = Colonization of Venus| booktitle = AIP Conference Proceedings| volume = 654| issue = 1| doi = 10.1063/1.1541418|year=2003| accessdate=28. 8. 2018| archiveurl = https://archive.is/20120711103532/http://link.aip.org/link/?APCPCS/654/1193/1| archivedate=11. 7. 2012| deadurl url-status= yesdead|pages=1193-1198}}</ref>
* Прве идеје о слању људске посаде на Венеру датирају са краја [[1960-е|1960-их]] година из времена [[Пројекат Аполо|Програма Аполо]].<ref name="Manned Venus Flyby">{{Cite book|author=Feldman, M. S. |author2 = Ferrara, L. A. |author3 = Havenstein, P. L. |author4 = Volonte, J. E. |author5 = Whipple, P. H. | title = Manned Venus Flyby, February 1, 1967|publisher = Bellcomm, Inc | url = http://devin.com/cruft/19790072165_1979072165.pdf| format = PDF|year=1967}}</ref>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Венера