Висећи вртови из Вавилона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
м .
Ред 7:
Археолог [[Роберт Колдевај|Роберт Колдевеј]] ископавао је у [[Вавилон]]у остатке камене грађевине која је много пута поистовећивана са висећим вртовима. Остаци висећих вртова у [[Вавилон]]у налазе се на источној обали реке [[Еуфрат]], на око 90 -{km}- јужно од [[Багдад]]а, у [[Ирак]]у. Историја сведочи да је [[вавилонија|вавилонско царство]] цветало у време владавине чувеног краља [[Хамураби]]ја (1792-1.750. године п. н. е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка [[Набукодоносор II|Навукодоносора II]] (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге [[Семирамида|Семирамиде]] која је била „доведена из Медије и нарочито волела планински [[предео|пејзаж]]".ref name="AE2018">{{Cite web|title=Hanging Gardens of Babylon|author = Cartwright M| work = Ancient History Encyclopedia|date=July 2018| accessdate=15. 9. 2018| url = https://www.ancient.eu/Hanging_Gardens_of_Babylon/}}</ref>
 
Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома [[Бероса]] и грчког историчара [[Диодор са Сицилије|Диодора са Сицилије]]. У таблицама из времена [[Набукодоносор II|Навукодоносора]], међутим, ни на једном месту се не помиње постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове [[палата|палате]] и самог [[град]]а Вавилона. Све до [[20. век]]а многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене - чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу. Неки новији подаци указују чак и да је вртове саградио други владар - [[Сенахериб]] и то не у Вавилону него у [[Нинива|Ниниви]].<ref>{{Cite web|url=http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/381186/Najvece-cudo-u-vezi-visecih-vrtova-Vavilona-je-to-sto-uopste-nisu-bili-u-Vavilonu |title=Највеће чудо у вези висећих вртова Вавилона је то што уопште нису били у Вавилону („Блиц“, 7. мај 2013) |accessdate=7. 5. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130606222117/http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/381186/Najvece-cudo-u-vezi-visecih-vrtova-Vavilona-je-to-sto-uopste-nisu-bili-u-Vavilonu |archive-date=6. 6. 2013 |dead-url-status=yesdead }}</ref>
 
Детаљне описе вртова износе и познати старогрчки писци тог доба - Страбон и Филон византијски. Ево извода из њихових дела: „Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (стара мера за дужину, прим. прев.) Сачињавају их лучни [[свод]]ови који се уздижу над поплочаним [[основа]]ма, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима..."; „У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима... Потоци воде теку с висина и спуштају се у [[водопад|слаповима]] до тла... Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је [[трава]] стално зелена, а дрвеће буја... Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види."