Википедија

Чај — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
world production map
м .
Ред 23:
== Етимологија ==
 
[[Кинеско писмо|Кинески знак]] за чај је [[wiktionary:茶|茶]], оригинално написан са додатном цртицом [[wiktionary:荼|荼]] (изговара се -{''tu''}-, користи као реч за горку биљку), и добија своју тренутну форму током [[Династија Танг|Танг Династије]] како се користило расправи у 8. веку у вези чаја, ''[[Класично дело о чају]]''.{{sfn|Dien|2007|p=362}}{{sfn|Hinsch|2011|p=14}}{{sfn|Salter|2013|p=4}} Реч се изговара различито у различитим варијантама кинеског језика, као што је -{''chá''}- у мандаринском, -{''zo''}- и -{''dzo''}- у ву кинеском, те -{''ta''}- и -{''te''}- у мин кинеском<ref>{{Cite book|url = http://books.google.co.uk/books?id=ospMAgAAQBAJ&pg=PA203|title = The World's Writing Systems|editor = Peter T. Daniels|publisher = Oxford University Press|year=1996|isbn=978-0-19-507993-7|pages=203}}</ref> Једна сугестија је да су се различити изговори можда појавили од различитих речи за чај у древној Кини, например -{''tu''}- (荼) је можда прерастао у -{''tê''}-;.{{sfn|Lee|2008|p=97}} историјски фонологисти ипак сматрају да -{''cha''}-, -{''te''}- и -{''dzo''}- сви долазе од истог корена са реконструисаним изговором -{''dra''}- (-{''dr''}-- представља самосталан сугласник за ретрофлекс -{''d''}-), који се променио због смене звука кроз векове.<span class="reference" id="cxcite_ref-FOOTNOTEMairHoh2009264-265_14-0">[[#cite note-FOOTNOTEMairHoh2009264-265-14|[14]]]</span> Остале древне речи за чај убрајају -{''jia''}- ([[wiktionary:檟|檟]], дефинисано као „горко -{''tu''}-“ током [[Хан (династија)|династије Хан]]), -{''she''}- ([[wiktionary:蔎|蔎]]), -{''ming''}- ([[wiktionary:茗|茗]]) и -{''chuan''}- ([[wiktionary:荈|荈]]), од речи -{''chuan''}- која је једина друга реч и даље у употреби за чај.<span class="reference" id="cxcite_ref-FOOTNOTEMairHoh2009264-265_14-1">[[#cite note-FOOTNOTEMairHoh2009264-265-14|[14]]]</span><ref>{{citation|url = http://www.lcsd.gov.hk/ce/Museum/Arts/7thingsabouttea/en/ch1_4_0.htm|title = Why we call tea "cha" and "te"?|work = Hong Kong Museum of Tea Ware|accessdate = 20. 07. 2017|archiveurl = https://web.archive.org/web/20180116051252/http://www.lcsd.gov.hk/ce/Museum/Arts/7thingsabouttea/en/ch1_4_0.htm|archivedate = 16. 01. 2018|deadurl url-status= yesdead|df = }}</ref> Већина, као мандарински и кантонски, изговарају га дуж линије -{''cha''}-, али хокиен варијанте дуж јужне обале Кине и у југоисточној Азији изговарају га као -{''teh''}-. Ова два изговора направили су одвојене путеве у остале језике света:<ref>{{cite web |work = The World Atlas of Language Structures Online|title = Feature/Chapter 138: Tea|last=Dahl|first=Östen|publisher = Max Planck Digital Library|url = http://wals.info/feature/138|accessdate = 4. 6. 2008}}</ref>
* Реч -{''Te''}- је из дијалекта -{amoy ''tê''}- јужне [[Фуђен]] провинције. Дошло је до Запада из луке града [[Сјамен]] (Амој), приликом већег контакта са западноевропским трговцима као што су Холанђани, који су га раширили западном Европом.
* Реч -{''Cha''}- је из кантонског -{''chàh''}- из града [[Гуангџоу]] (Кантон) и лука Хонгконга и [[Макао|Макаа]], такође значајних трговачких тачака контакта, посебно са Португалцима, који су раширили израз по Индији у 16. веку. Кореански и јапански изговори речи -{''cha''}-, ипак, нису дошли из кантонског, него су посуђени у корејски и јапански језик током ранијих периода кинеске хисторије. Најраширенија форма -{''chai''}- дошла је из [[Персијски језик|персијског језика]] چای -{''chay''}-. И -{''châ''}- и -{''chây''}- форме могу се наћи у персијским речницима.{{Sfn|Mair|Hoh|2009|p = 263}} Они су настали од севернокинеског изговора -{''chá''}-,<ref>{{cite web|url = http://education.yahoo.com/reference/dictionary/entry/chai|title = Chai|publisher = [[American Heritage Dictionary]]|quote = Chai: A beverage made from spiced black tea, honey, and milk. ETYMOLOGY: Ultimately from Chinese (Mandarin) chá.|access-date = 20. 07. 2017|archive-url = https://web.archive.org/web/20140218211943/http://education.yahoo.com/reference/dictionary/entry/chai|archive-date = 18. 02. 2014|dead-url -status= yesdead|df = }}</ref> што је прошло [[пут свиле]] до централне Азије и Персије, где је узето из персијског граматичког суфикса -{''-yi''}- пре доласка у руски, арапски, урду, турски, итд.<ref name="oed">{{cite web|url = http://www.etymonline.com/index.php?term=tea&allowed_in_frame=0|title = tea|publisher = [[Online Etymology Dictionary]]|quote = The Portuguese word (attested from 1550s) came via Macao; and Rus. chai, Pers. cha, Gk. tsai, Arabic shay, and Turk. çay all came overland from the Mandarin form.}}</ref>
 
== Порекло и историја ==
[[Датотека:Shinno_(Shennong)_derivative.jpg|мини|250п |Јапанска слика из 19. века која осликава [[Shennong|Шенонга]]: кинеска легенда Шенонга са проналаском чаја.<ref name="laura2">{{Citation|last = Yee|first = L. K.|author-link = |last2 = |first2 = |author2-link = |title = Tea’s Wonderful History|publisher = The Chinese Historical and Cultural Project|quote = year 1996–2012|url = http://www.chcp.org/tea.html|accessdate = 17. 6. 2013|archiveurl = https://web.archive.org/web/20020803115304/http://chcp.org/tea.html|archivedate = 03. 08. 2002|deadurl url-status= yesdead|df = }}</ref>]]
 
Биљке чаја су аутохтоне источној и јужној Азији, и вероватно потичу око додирних тачака земаља северне [[Мјанмар|Бурме]] и југозападне [[Кина|Кине]].<ref name=Yamamoto /> Статистичка [[кластерска анализа]], [[Плоидија|броја хромозома]], лаке [[хибрид]]изација и различити типови интермедијарних хибрида и спонтаних [[полиплоид]]а индицирају да највероватније једно место настанка постоји за -{''Camellia sinensis''}-, подручје које убраја северни део [[Мјанмар|Бурме]], те [[Јунан]] и [[Сичуан]] провинције Кине.<ref name=Yamamoto /> Пијење чаја је највероватније почело током [[Династија Шанг|династије Шанг]] у Кини, када је кориштен у медицинске сврхе.<ref name="storyoftea" /> Верује се да су убрзо након тог периода, „по први пут, људи почели да кувају лишће чаја ради конзумирања без додатака осталих листова или биљака, него користећи чај као горак пак стимулативан напитак, радије него медицинско средство“.<ref name="storyoftea" />
Ред 41:
Чај популарно пиће које се производи и конзумира у широм света. По неким извештајима употреба чаја је једнака употреби свих осталих напитака заједно, укључујући кафу, чоколаду, газирана пића и алкохол.<ref name="Macfarlane" /> Већи део чаја који се конзумира ван источне Азије производи се на великим плантажама на брдовитим регијама Индије и Сри Ланке, и продаје се већим произвођачима. У супротности са том великосеријском индустријском производњом је низ мањих „башти“, понекад минискулне плантаже, које производе јако продаване чајеве које величају гурмани. Ови чајеви су ретки и скупи, и могу се упоредити са неким од најскупљих вина у овом смислу.
 
У погледу конзумације чаја Индија је на првом месту у свету,<ref name="Sanyal" /> иако конзумирање по становнику остаје 750 грама по особи сваке године. [[Турска]], са 2,5 кг чаја који се конзумира по особи по години, највећа је светска држава у конзумирању по становнику.<ref>{{cite web|url = http://www.marketresearchworld.net/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=208|title = Turkey: Second biggest tea market in the world|date = 13. 5. 2013|accessdate = 25. 11. 2012|last = International|first = Euromonitor|work = Market Research World|archive-url = https://web.archive.org/web/20130117000057/http://www.marketresearchworld.net/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=208|archive-date = 17. 01. 2013|dead-url -status= yesdead|df = }}</ref>
 
== Складиштење ==
Ред 138:
{{reflist|30em|refs =
 
<ref name="encarta">{{cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761563182/Tea.html|title=Tea|publisher=[[Encarta]]|accessdate=23. 7. 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080308234307/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761563182/Tea.html|archivedate=08. 03. 2008|deadurlurl-status=yesdead|df=}}</ref>
 
<ref name=Sanyal>{{cite news| last = Sanyal| first = Amitava| title = How India came to be the largest tea drinking nation| newspaper = [[Hindustan Times]]| location = New Delhi| date = 13. 4. 2008| url = http://www.highbeam.com/doc/1P3-1460940491.html| pages = 12| access-date = 20. 07. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20140611022230/http://www.highbeam.com/doc/1P3-1460940491.html| archive-date = 11. 06. 2014| dead-url -status= yesdead| df = }}</ref>
 
<ref name=Yamamoto>{{harvnb|Yamamoto|1997|p=4}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Чај”