Википедија

Шећерна болест — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: обликујем ISBN
м .
Ред 16:
'''Шећерна болест''' или '''дијабетес''' ({{јез-лат|diabetes mellitus}}, {{јез-грч|διαβήτης}}) је хронични, неизлечиви системски поремећај [[метаболизам|метаболизма]],<ref name="r8"> С. Стефановић и сарадници: ''Специјална клиничка физиологија'', -{III}- издање („Медицинска књига“ Београд-Загреб, 1980.)</ref> који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним нивоом [[глукоза|глукозе]] у [[крв]]и. Углавном је условљен наследним факторима<ref name="r4"> -{Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D}-: ''Медицинска физиологија'', -{IX}- издање („Савремена администрација“ Београд, 1999.)</ref>, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства [[хормони|хормона]] [[инсулин]]а, односно у комбинацији ова два фактора.<ref name="stetoskop">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html|title=-{Diabetes mellitus}- (Шећерна болест)|accessdate=15. 9. 2007.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Тај недостатак омета размену [[угљени хидрат|угљених хидрата]], [[липид|масти]] и [[протеин|беланчевина]] у организму (што се испољава типичним тегобама), а након дужег времена утиче и на структуру и функцију [[крвни суд|крвних судова]], [[нервно ткиво|живаца]] и других виталних органа и органских система.
 
Дијабетес се данас убраја међу најчешћа [[ендокринологија|ендокринолошка]] [[болест|обољења]], са преваленцом у сталном порасту (нарочито у развијеним земљама [[земља|света]]).<ref name="pliva>{{Cite web|url=http://dijabetes.plivazdravlje.hr/?section=home&cat=w&show=1&id=15953 |title=Дијабетес као кардиоваскуларна болест |accessdate=15. 9. 2007.|last=|first= |others= |date=|work= |publisher=}}</ref> То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих [[етиологија|етиолошких]] чинилаца, међу којима се посебно издваја [[гојазност]]. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају и [[гуштерача|панкреас]]), а код младих особа може настати услед генетичких поремећаја или оштећења [[гуштерача|панкреаса]] код одређених заразних обољења.<ref name="svet zdravlja">{{Cite web|url=http://www.svetzdravlja.com/Tekst-159-11-Secerna_bolest___dijabetes.htm|title=Шећерна болест – дијабетес|accessdate=15. 9. 2007.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20070912022356/http://www.svetzdravlja.com/Tekst-159-11-Secerna_bolest___dijabetes.htm|archive-date=12. 9. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref>
 
== Терминологија ==
Ред 118:
=== Дијабетес тип 2 ===
 
Овај облик дијабетеса се раније називао инсулин-независним. Он настаје као последица различитих абнормалности на нивоу периферних [[Ткиво (биологија)|ткива]] и чини око 90% свих случајева дијабетеса у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref name="savremeni">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html|title=Савремена терапија дијабетеса|accessdate=25. 9. 2007.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071127080236/http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html|archive-date=27. 11. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref> Пацијенти који оболевају од овог облика шећерне болести су обично старији од 40 година (инциденца је највећа од 65. до 74. године живота) и највећи број њих је гојазан. Њима није потребан инсулин за преживљавање, али се временом смањује инсулинска секреција па је потребан инсулин ради постизања оптималне гликорегулације.<ref name="tip2">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-2.html|title=-{Diabetes mellitus}- tip 2|accessdate=15. 9. 2007.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=}}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
 
'''Учесталост'''
Ред 142:
Гестациони дијабетес је облик шећерне болести, који настаје услед неадекватне секреције [[инсулин]]а и продукције хормона постељице који блокирају његово дејство. Јавља се током [[трудноћа|трудноће]] и дијагностикује се углавном после 24. недеље трудноће, мада може и раније. Обично се повлачи шест недеља након порођаја, јер му је главни узрок управо трудноћа. Иако је пролазан, овај тип шећерне болести може да угрози здравље фетуса или мајке, а код 20-50% жена са овим обољењем касније у животу се јавља дијабетес тип 2.<ref name="bebac">{{Cite web|url=http://www.bebac.com/index.php?show=category&int_catID=47 |title=Гестацијски дијабетес |accessdate=28. 11. 2007.|last=|first= |others= |date=|work= |publisher=}}</ref>
 
Гестациони дијабетес се јавља у 2-5% свих [[трудноћа]]. Иако је ово пролазна болест која се успешно лечи, код нелеченог облика могу се јавити проблеми са плодом (макрозомија, феталне малформације и конгениталне срчане мане). У сваком случају, трудноћа са шећерном болешћу је високо ризична и захтева интензивну контролу и терапију за време целог њеног трајања, као и у току порођаја.<ref name="yumama">{{Cite web|url=http://www.yumama.com/trudnoca/oboljenja/strana.php?s=dijabetes|title=Обољења у трудноћи|accessdate=15. 9. 2007.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071016140518/http://yumama.com/trudnoca/oboljenja/strana.php?s=dijabetes|archive-date=16. 10. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref>
 
=== Остали типови ===
Ред 205:
''Дијабетесно стопало'' је последица неуро-исхемијских промена, које се могу искомпликовати и додатном [[инфекција|инфекцијом]]. Појава чирева (улцерација) на стопалу, затим настанак гангрене и последичне ампутације су значајни узроци морбидитета и инвалидности код особа оболелих од шећерне болести. Ове компликације представљају велики медицински, социјални и економски проблем и значајно смањују квалитет живота оболелог.
 
[[Дијабетесно стопало]] се клинчки манифестује у виду: чирева (са инфекцијом или без ње), типичног деформитета стопала, појаве хроничног отока, исхемијских промена, па све до настанка некрозе (обамирања појединих делова стопала) и гангрене.<ref name="stopalo">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/medicinske-aktuelnosti/hronicne-komplikacije-dijabetesa.html|title=Хроничне компликације дијабетеса|accessdate=25. 9. 2007.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071113155815/http://www.stetoskop.info/medicinske-aktuelnosti/hronicne-komplikacije-dijabetesa.html|archive-date=13. 11. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref>
 
'''Неплодност'''
Ред 244:
=== Дијета ===
 
Дијета представља основу у лечењу дијабетеса. Код гојазних тип 2 дијабетичара, губитак тежине је један од основних циљева, као и нормализовање гликемије, липида и крвног притиска. Остваривањем првог циља значајно се доприноси и остваривању осталих циљева у [[терапија|терапији]].<ref name="stetoskop"/> Дијета мора бити индивидуално прилагођена начину живота, навикама у исхрани и другим специфичним захтевима, а посебно стању [[циркулаторни систем човека|кардиоваскуларног система]]. Периодичне контроле пацијената у саветовалишту за дијабетичаре омогућују кориговање дијете у складу са током и развојем болести. Неопходно је одредити: енергетске потребе, циљну телесну масу, врсту терапије, економска, културолошка, верска ограничења дијетотерапије, интолеранцију на неке намирнице и сл.<ref name="abcd">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana/23.html|title=Препоруке за исхрану оболелих од дијабетеса|accessdate=5. 2. 2008.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080205054030/http://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana/23.html|archive-date=5. 2. 2008|dead-url-status=yesdead}}</ref>
 
Пре свега се ограничава унос [[угљени хидрат|угљених хидрата]] (55-60% од укупне количине хране), правилно се одмерава потреба за унос [[липид|масти]] (< 30%), [[холестерол]]а (< 300 -{mg}- дневно или > 25 -{g/1000 kcal}-) и нарочито се води рачуна о довољном уносу [[протеин|беланчевина]] (0,8 -{g/kg}- телесне масе) које служе као градивни материјал.<ref name="dijeta>{{Cite web|url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=82&Itemid=32 |title=Дијета |accessdate=15. 9. 2007.|last=|first= |others= |date=|work= |publisher=}}</ref><ref name="fgh"> -{Diet, Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases: Report of the WHO Study Group, Techn. Rep. Series No. 797, WHO,}- 1990</ref>
Ред 390:
{{leftlegend|#d02010|405 - 1879}}
{{Col-end}}]]
Према саопштењу [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] у [[2006]]. години је од дијабетеса боловало најмање 171 милион људи широм [[земља|света]]. То је једно од најчешћих хроничних незаразних обољења.<ref name="batu">{{Cite web|url=http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130|title=Инциденца и морталитет од дијабетеса у Србији|accessdate=27. 11. 2007.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071117054224/http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130|archive-date=17. 11. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref> Инциденца је у наглом порасту, па се процењује да ће до 2030. овај број бити удвостручен. У [[Србија|Србији]] је у исто време број дијабетичара износио око 500.000 (што представља 6,7% популације) са тенденцијом даљег пораста.<ref name="savremeni"/> Од укупног броја оболелих, око 90% или више болује од дијабетеса тип 2. При томе, најмање половина оболелих нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.<ref name="batu"/>
 
Шећерна болест је присутна свуда у свету, а посебно је изражена у развијеним земљама. Ипак, највећи пораст броја оболелих се очекује у [[Азија|Азији]] и [[Африка|Африци]].
 
Америчка дијабетолошка асоцијација је објавила да приближно 18,3% људи старијих од 60 година има ову болест.<ref name="seniors">{{Cite web|url=http://www.dlife.com/dLife/do/ShowContent/daily_living/seniors/|title=-{Seniors and Diabetes}-|accessdate=14. 5. 2007.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20070519084329/http://www.dlife.com/dLife/do/ShowContent/daily_living/seniors/|archive-date=19. 5. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref>
 
Дијабетес је у Србији пети водећи узрок [[стопа смртности|смртности]], а на годишњем нивоу од ове болести умре приближно 2500 особа. Стваран број умрлих је далеко већи, имајући у виду да оболели од дијабетеса најчешће умиру од [[срчани удар|инфаркта]], [[мождани удар|шлога]] и хроничне бубрежне инсуфицијенције. Последњих 20 година уочен је значајан пораст умирања од овог обољења, а очекује се да се овакав тренд настави и у наредном периоду, превасходно због високе учесталости фактора ризика.<ref name="batu"/>
Ред 411:
* примене реалне стратегије у јавном здрављу у циљу превенције дијабетеса
* препознају групе са специфичним потребама и
* интензивирају истраживања свих терапијских могућности.<ref name="unite">{{Cite web|url=http://www.diabetes.org.rs/pod01.htm|title=Заједно за дијабетес|accessdate=27. 11. 2007.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20090511000845/http://www.diabetes.org.rs/pod01.htm|archive-date=11. 5. 2009|dead-url-status=yesdead}}</ref><ref name="izzzns">{{Cite web|url=http://www.izzzns.org.yu/14Nov-2007.htm|title=Институт за јавно здравље Војводине|accessdate=27. 11. 2007.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080205035801/http://www.izzzns.org.yu/14Nov-2007.htm|archive-date=5. 2. 2008|dead-url-status=yesdead}}</ref>
 
[[Светски дан борбе против дијабетеса]] ([[14. новембар]]) је уврштен у званични календар УН и овај датум се обележава широм [[земља|света]]..<ref name="world">{{Cite web|url=http://www.worlddiabetesday.org |title=Светски дан борбе против дијабетеса |accessdate=26. 11. 2007.|last=|first= |others= |date=|work= |publisher=}}</ref> С обзиром да је [[плава боја|плава]] званична боја Уједињених нација, на тај дан је [[2007]]. велики број знаменитости био осветљен плавим рефлекторима ([[Емпајер стејт билдинг]], [[Нијагарини водопади]], [[Токио|Токијски]] торањ, зграда Опере у [[Сиднеј]]у, мост преко [[Босфор]]а и др). У овој глобалној кампањи је учествовао и [[Београд]] ([[Дом Народне скупштине Републике Србије]], статуа [[Победник (споменик)|Победника]] на [[Калемегдан]]у) и други градови у [[Србија|Србији]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шећерна_болест”