Википедија

Каспијско језеро — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м .
Ред 32:
[[Датотека:Fernão Vaz Dourado 1570-1.jpg|thumb|250п|За разлику од Средоземног и Црног мора, Каспијско није било истражено и мапирано све до XVI века. На слици мапа из 1570. коју је нацртао [[Фернан Ваз Дураду]] (Fernão Vaz Dourado).]]
 
'''Каспијско језеро''' (код [[Парси|Парса]] и [[Туркијски народи|туркијских народа]] названо '''''Хазарско море''''') је највеће [[језеро]] на [[Земља|Земљи]] из тог разлога неки га називају и '''''Каспијско море''''' ({{јез-рус|Каспийское море}}),<ref name=web1>{{cite web|title=Caspian Sea – Background |url=http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-Background.htm |archive-url=https://archive.is/20130703213331/http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-Background.htm |dead-url-status=yesdead |archive-date=3. 7. 2013. |publisher=Caspian Environment Programme |accessdate=11. 9. 2012. |year=2009 }}</ref><ref>{{cite web|title=ESA: Observing the Earth – Earth from Space: The southern Caspian Sea |publisher = ESA.int|url = http://www.esa.int/esaEO/SEM5GYTLWFE_index_0.html|accessdate=25. 5. 2007.}}</ref> између [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]], с површином од 371 000 -{km²}-.<ref>{{cite web|title=Unique Facts about Asia: Caspian Sea | website=Sheppard Software | url=http://www.sheppardsoftware.com/Asiaweb/factfile/Unique-facts-Asia4.htm | accessdate=19. 12. 2017.}}</ref> Северни део језера је плитак око 22 -{m}-, јер га попуњавају наноси реке [[Волга|Волге]], а јужни је дубљи, до 995 -{m}-. Површина језера је 28 m испод нивоа мора (светског океана). У језеро се уливају реке [[Волга]], [[Урал (река)|Урал]], [[Терек]] и [[Кура]],<ref name="LakeNet" /> међутим прилив слатке воде је мањи од количине воде која испари. Резултат је негативни водни биланс који је видљив у површини језера које је 1930. године било 442.000 -{km²}-, а 1980. године 368.000 -{km²}-.<ref name="LakeNet">[http://www.worldlakes.org/lakedetails.asp?lakeid=8762 Lake Profile: Caspian Sea]. ''LakeNet''.</ref>
 
Каспијско језеро је слано и у ствари је затворено море. Салинитет варира и износи од 0,05 ‰ на ушћу Волге до 11—13 ‰ на југоистоку. Међутим и то је свега трећина салинитета морске воде.<ref>[http://www.vliz.be/imisdocs/publications/133415.pdf Lake Basin Management Initiative - The Caspian Sea (2004)]</ref>
Ред 75:
Река [[Волга]], која је највећа у Европи, дренира 20% Европске земљишне површине и извор је 80% каспијског улива. Њени доњи токови су веома развијени са бројним нерегулисаним испуштањима хемијских и биолошких загађења. Иако су постојећи подаци су ретки и сумњивог квалитета, постоји довољно доказа који сугеришу да је Волга један од главних извора прекомерног загађења у Каспијског језера.
 
Магнитуда екстракције [[Фосилна горива|фосилних горива]] и транспортне активности на Каспијском језеру представљају ризик за животну средину. Острво [[Вулф (острво)|Вулф]] у близини [[Баку]]а, на пример, је претрпело еколошку штету услед [[Нафтна индустрија|петрохемијске индустрије]]; тиме је знатно смањен број врста морских птица у тој области. Постојећи и планирани нафтоводи и гасоводи испод мора додатно повећавају потенцијалне претње животној средини.<ref>{{cite web|url=http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-EnvironmentalIssues.htm |archive-url=http://webarchive.loc.gov/all/20100413172855/http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-EnvironmentalIssues.htm |dead-url-status=yesdead |archive-date=13. 4. 2010. |title = Caspian Environment Programme |publisher=caspianenvironment.org |accessdate=30. 10. 2012. }}</ref>
 
Поље [[Vladimir Filanovsky|Владимир Филановски]] у руској секцији воденог тела је утврђено да има богате залихе нафте 2005. године. То се сматра највећим открићем нафте у задњих 25 година. Октобра 2016 је објављено да ће [[Лукоил]] почети са продукцијом у том региону.<ref>{{cite web|title=LUKOIL starts up V.Filanovsky in the Caspian Sea |url=http://www.offshore-mag.com/articles/2016/10/lukoil-starts-up-v-filanovsky-in-the-caspian-sea.html |date=31. 10. 2016.}}</ref>
Ред 84:
== Фауна ==
 
[[Флора]] и [[Фауна]] Каспијског језера и околина разнолика је и изузетно занимљива. На овом језеру станишта имају каспијски галебови<ref>{{cite web|author=Keith Pritchard and Martin Cade |url=http://www.portlandbirdobs.org.uk/oi_caspian_gull_270208.htm |title=Каспијски галеб |publisher=Portlandbirdobs.org.uk |date=27. 2. 2008. |accessdate=28. 2. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924080110/http://www.portlandbirdobs.org.uk/oi_caspian_gull_270208.htm |archive-date=24. 9. 2015 |dead-url-status=yesdead }}</ref> и каспијска чигра.<ref>{{cite web|author=Čeština |url=http://en.wikipedia.org/wiki/Caspian_Tern |title = Каспијска чигра |publisher=En.wikipedia.org |date=|accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> Овде пролазе светске маршуте миграције птица селица а налазе се и многе јединствене врсте животиња као што је каспијска фока.<ref>{{cite web|url=http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/zivotinje-u-prirodi/2012/03/21/kaspijska-foka |title = Јединствена каспијска фока |publisher=Amlramzes.blog.rs |date=21. 3. 2012. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> Како је језеро јако дуго било изоловано, развиле су се многе ендемске врсте риба међу којима су најпознатије различите врсте древне [[штитоноше|јесетре]], [[каспијска бела риба]],<ref>{{cite web|url=http://en.wikipedia.org/wiki/Caspian_kutum |title = Каспијска бела риба |publisher=En.wikipedia.org |date=17. 2. 2014. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> [[каспијски лосос]] и [[плави ципал]]. Каспијски црни [[кавијар]] један је од најпознатијих специјалитета, изузетно тражен и цењен и у другим деловима света.<ref name="кавијар" >{{cite web|last=Петровић|first=Јасна|url=http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Carstvo-kavijara.sr.html |title = Каспијски кавијар и одлике јесетре |publisher=Politika.rs |date=23. 5. 2011. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref>
* Царство кавијара и јесетра једна од најстаријих врста риба<ref>{{cite web|url=http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=23647#.Utsg0tLAncc |title = Једна од најстаријих врста риба |publisher=Vostok.rs |date=16. 7. 2012. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref>
Јесетре насељавају Каспијско језеро у великом броју. Јесетра је типична по истуреном кљуну и назупченим леђима (подсећа на кечигу само што може да буде много већа). <ref name="кавијар"/> Највеђе залихе ове рибе су управо у Каспијском језеру, где се налази око 90 % светске популације јесетри.<ref>{{cite web|url=http://serbian.ruvr.ru/2011/08/12/54586597.html |title = 90 % од светске популације јесетри се налази у Каспијском језеру |publisher=Serbian.ruvr.ru |date=|accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> Најбољи кавијар, бисерно-црне боје добија се од [[икра рибе|икре]] јесетре, рибе којом обилује Каспијско језеро. Кавијар је Русији познат одвајкада, тамошњи рибари су научили да га праве још у [[12. век]]у.<ref>{{cite web|url=http://pircenter.org/media/content/files/0/13413258611.pdf |title = Рибари на Каспију знају за кавијар од 12 века |publisher=Aah.rs |date=7. 2. 2013. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref>Црни кавијар се сматрао националним симболом Русије. За време [[цар]]а [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]] он је, као и јесетра постао обавезни атрибут царске трпезе. А од [[16. век]]а, пошто ју је пробао [[папа Јулије II]],<ref>{{cite web|url=http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=9373#.UtuxT9LAncc |title = Папа пробао кавијар |publisher=Vostok.rs |date=|accessdate=28. 2. 2014.}}</ref> кавијар се појавио и на столовима европских царева.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti.rs/Moskva/Carska-riba-zahteva-carski-tretman.html |title = Кавијар за време царева |publisher=Vesti.rs |date=10. 6. 2011. |accessdate=28. 2. 2014.}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Каспијско_језеро”