Александровачка жупа — разлика између измена

Винородна Жупа, чији је центар Александровац, има изванредно повољан географски положај.<ref>{{Cite web |url=http://www.srbija.travel/destinacije/putevi-vina/put-vina-zupa/ |title=Пут вина Жупа « Туристичка организација Србије{{Ботовски наслов}} |access-date=14. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131101001551/http://www.srbija.travel/destinacije/putevi-vina/put-vina-zupa/ |archive-date=01. 11. 2013 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref> Представља изразиту природну целину, добро је повезана природним везама са долинама Мораве, [[Ибар|Ибра]] и [[Топлица (река)|Топлице]]. Испресецана је са долинама којих има три и то: Ракљанска, Кожетинска и Ражаничка, названих тако по потоцима који кроз њих протичу. Географски положај и климатски фактори су одлучујући чиниоци за развитак специфичног биљног и животињског света у Жупи. Жупа је класична земља српског виноградарства, винарства и воћарства.

Први писани подаци о Жупи потичу са краја [[12. век]]а. Велики жупан [[Стефан Немања|Стеван Немања]], оснивач српске државе, поклонио је [[Манастир Студеница|манастиру Студеници]] више села у овом крају. У [[ктитор]]ској повељи, [[1196]]. године манастиру Студеници дата су следећа села: [[Поповац]], [[Кожетин]], [[Ракља]], [[Велика Крушевица (Крушевац)|Велика Крушевица]] и подруми са обавезом да „приносе вино потребно манастиру“.<ref>{{Cite web |url=http://www.paradisotravel.com/v2/srbija/130-putevi-vina/144-zupa-aleksandrovac |title=Zupa - Aleksandrovac{{Ботовски наслов}} |access-date=14. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150705173427/http://www.paradisotravel.com/v2/srbija/130-putevi-vina/144-zupa-aleksandrovac |archive-date=05. 07. 2015 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref> Кнез [[Лазар Хребељановић|Лазар]] имао је у Жупи своје подруме у пољани Крушевица. Жупу је 1904. године француски конзул Деко назвао српском [[Шампања-Ардени|Шампањом]], поредивши је са том облашћу у [[Француска|Француској]] пре свега због климе. Окосницу развоја виноградарства и винарства од шездесетих година 20. века чинили су највећи произвођачи “Вино Жупа“ из Александровца, основана 1956. и “Рубин“ из Крушевца, основан 1955.