Змијање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
м .
Ред 10:
 
== Историја ==
Планински предио између [[Бања Лука|Бање Луке]] и [[Мркоњић Град]]а <ref>{{Cite web|url=http://kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=2916 |title=Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika{{Ботовски наслов}} |accessdate=14. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150610214140/http://kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=2916 |archive-date=10. 06. 2015 |dead-url-status=yesdead }}</ref> припадао је средњовековној [[жупа|жупи]] [[Земљаник]], која се спомиње у повељи босанског бана [[Пријезда II|Пријезде II]] из [[1287]]. године. На неколико [[некропола]] [[Стећци|стећака]] на том подручју као што су оне у [[Перван Доњи|Первану]], [[Голеши]]ма, [[Павићи]]ма, [[Лусићи]]ма, [[Кола (Бања Лука)|Колима]] и [[Дујаковци]]ма забележен је број од 70 до 180 [[Стећци|стећака]]. То су велике некрополе [[село|сеоских]] општина или родова. На подручју [[жупа|жупе]] били су [[тврђава|градови-утврђења]] у [[Вилуси (Бања Лука)|Вилусима]], [[Бочац (Бања Лука)|Бочцу]] и [[Крупа на Врбасу|Крупи на Врбасу]].
 
Змијање је потпало под [[Османско царство|османску]] власт падом градова у долини [[Врбас (ријека)|Врбаса]] од [[Јајце|Јајца]] на север [[1527]]/[[1528|28]]. године. У првом периоду до [[1540]]. ово подручје је припојено нахији [[Врховине (област)|Врховине]] у кадилуку [[Брод (Република Српска)|Брод]]. У периоду између 1535—1540. када су [[Османско царство|Османлије]] прешле [[Сава|Саву]] нахија Змијање је припадала кадилуку [[Кобаш]] у [[Босански санџак|Босанском санџаку]]. Смиривањем прилика одвојила се [[нахија]] Змијање као засебна. Први пута се помиње у дефтеру из [[1541]]. године у саставу кадилука [[Кобаш]]. Од [[1592]]. надаље је у [[Бања Лука|бањалучком]] кадилуку. У првим годинама [[Османско царство|османске]] владавине нахија Змијање је захватала сав простор између реке [[Врбас (ријека)|Врбаса]] и [[Сана (ријека)|Сане]] и планина [[Козара|Козаре]], [[Димитор]]а и [[Лисина (планина)|Лисине]] изнад [[Мркоњић Град]]а на југу. Нешто касније одвојена је нахија [[Тријебово]] на просторима око [[Мркоњић Град]]а.
Ред 20:
Након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], [[Југославија|југословенске]] ([[савез комуниста Југославије|комунистичке]]) власти су организовале планско расељавање становништва у неколико села доњег Змијања, пошто је цео крај незванично био познат као [[четници|четнички]]. Становништво ових насеља се у значајно броју иселило у [[Војводина|Војводину]] и [[Бања Лука|Бању Луку]], а делом и у [[Козара|Подкозарје]], пошто је овај такође [[Срби|српски]] крај остао готово пуст после [[Усташка војница|усташких]] и [[Немачка|немачких]] покоља у [[Други светски рат|Другом светском рату]].
 
Као што је речено, огроман број становништва се иселио у [[Војводина|Војводину]], које је касније популарно названо „Осма офанзива“. Највећи број се населио у околини [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]] и [[Нови Сад|Новог Сада]]. Данас у [[Каћ]]у поред [[Нови Сад|Новог Сада]] постоји Удружење грађана „Змијање“.<ref name="Завичајно друштво „Змијање“">{{cite web|url=http://www.kocicevzbor.com/index.php?option=com_content&view=section&layout=blog&id=14&Itemid=419|title=Завичајно друштво „Змијање“|author=|authorlink=|date=26. 08. 2010.|format=|work=|publisher=Кочићев збор|language=ср|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111223125143/http://kocicevzbor.com/index.php?option=com_content&view=section&layout=blog&id=14&Itemid=419|archivedate=23. 12. 2011|accessdate=26. 03. 2012.|dead-url-status=yesdead}}</ref>
 
{{Цитат3|Одговара Рајко од Змијања: