Београд — разлика између измена

м
.
м (Враћене измене The Seke (разговор) на последњу измену корисника Немања 93)
ознака: враћање
м (.)
[[Датотека:Fortress Belgrade.jpg|250п|мини|лево|Београд у [[16. век]]у]]
 
Војска под вођством [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] [[28. август]]а [[1521]]. је [[Пад Београда (1521)|освојила Београд]] од Мађара, што је означило пад града под [[Османско царство]]. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.<ref name="most.ba">{{cite web|url=http://www.most.ba/085/076.aspx |title=Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu |publisher=Most.ba |date=7. 7. 2004. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Око [[1571]]. године у Београду је било 27 насеља — ([[Махала (градска четврт)|махала]]). Град је [[1594]]. захватила велика српска побуна ([[Банатски устанак|Банатска побуна]]) коју су Турци успели да угуше. Спаљене су многе цркве, реликвије и [[мошти]] [[Свети Сава|Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]], због чега је ово место касније одабрано за градњу [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html |title=Духовни смисао Храма Светог Саве на Врачару — &#91;&#91;Амфилохије Радовић&#93;&#93;, Епископ банатски |accessdate=23. 5. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304203008/http://mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html |archive-date=4. 3. 2016 |dead-url-status=yesdead }}</ref>
 
[[Датотека:Batal-dzamija.jpg|мини|200п|Некадашња [[Батал џамија]], око [[1860]].]]
=== Краљевина Србија ===
[[Датотека:Први светски рат у Београду 46.jpg|150п|мини|десно|Бомбардовање Улице краља Петра 1915.]]
Од [[1817]]. Београд је био престоница [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] (сем у периоду од [[1818]]—[[1841]], када је [[Крагујевац]] био главни град). Престоницу из Крагујевца у Београд је преместио кнез [[Михаило Обреновић]]. Кад је Србија стекла потпуну независност [[1878]]. и постала [[Краљевина Србија]], Београд је опет постао кључни град на Балкану који се веома брзо развијао.<ref name="bglib" /><ref name="20c">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1257 |title=Град Београд — Историја (Престоница Србије и Југославије) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији били су као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је [[1900]]. имао само 69.100 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |title=Статистике — Југославија |publisher=Library.uu.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060502141604/http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |archivedate=2. 5. 2006 |deadurlurl-status=yesdead}}</ref> Убрзо, [[1905]]. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]]. и до 100.000, не рачунајући [[Земун]] који је тада припадао [[Аустроугарска|Аустроугарској]].<ref>[http://www.newadvent.org/cathen/02407a.htm Католичка енциклопедија — Београд и Смедерево] {{en}}</ref>
 
Након Првог светског рата и окупације аустроугарских и [[Немачка|немачких]] трупа, Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Мало је позната чињеница да је Београд тада имао [[Калмички будистички храм у Београду|један од првих будистичких храмова у Европи]].<ref>Arash Bormanshinov: "Prvi budstički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997.</ref> Током двадесетих и тридесетих година [[20. век]]а, број становника се попео на 239.000 до [[1931]]. заједно са западним предграђем Земуном, које је раније било у Аустроугарској. До [[1940]]. број становника је био око 320.000. Прираштај становништва између [[1921]]. и [[1948]]. је износио приближно 4,08% годишње.<ref name="stan">[http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2001/0350-03730101087P.pdf Индустрија и урбани развој Београда — Драган Петровић (Индустрија, 2001; књ. 21, бр. 1—4. стр. 87—94)]. Приступљено 7. 5. 2013.</ref>
Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[FEST|ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 |title=Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: „[[На Дрини ћуприја]]” и „[[Проклета авлија]]” у Призренској улици у Београду. Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/pekic-biograf.html |title=Борислав Пекић — Биографија |publisher=Rastko.rs |date=|accessdate=25. 1. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0723/s1.htm |title=Милош Црњански — Биографија |publisher=Znanje.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.xs4all.nl/~eteia/kitabhana/Selimovic_Mehmed_Mesa/Biografija.html |title=Меша Селимовић — Биографија |publisher=Xs4all.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
 
Већина [[Филм у Србији|српске филмске индустрије]] се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]] из [[1995]], добитник [[Златна палма|Златне палме]] на [[Кански филмски фестивал|Канском фестивалу]] — ''[[Подземље (филм)|Подземље]]''. Град је био један од главних центара [[Југословенски нови талас|југословенског „новог таласа”]]: [[ВИС Идоли]], [[Екатарина Велика]] и [[Чарли Чаплин|Шарло Акробата]] музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: [[Рибља чорба]], [[Бајага и инструктори]] и остали. Током [[1990е|деведесетих]], град је био главни центар (у [[Југославија|бившој Југославији]]) музичког жанра [[турбо-фолк музика|турбофолк]]. Данас је центар [[Српски хип хоп|српске хип хоп]] сцене, са извођачима као што су [[Београдски синдикат|Београдски Синдикат]], [[Шкабо]], [[Марчело]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |title=Балканмедија: Лиричар међу реперима |publisher=Balkanmedia.com |date=24. 11. 2008. |accessdate=20. 9. 2011. |archive-url=https://www.webcitation.org/5mpvEAM5U?url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |archive-date=17. 1. 2010 |dead-url-status=yesdead }}</ref> Београд такође има много позоришта, а најпознатији међу њима су [[Народно позориште у Београду|Београдско народно позориште]], [[Југословенско драмско позориште]], [[Звездара театар]], и [[Атеље 212]]. У Београду се налази и [[Српска академија наука и уметности]], [[Народна библиотека Србије]] и [[Историјски архив Београда]].
 
=== Музеји ===
[[Етнографски музеј у Београду|Етнографски музеј]], основан [[1901]], садржи више од 150.000 предмета руралне и урбане културе [[Балканско полуострво|Балкана]], тачније држава [[Југославија|бивше Југославије]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1165 |title=Град Београд — Музеји 3 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеј савремене уметности]] садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од [[1900]]. године<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1053 |title=Град Београд — Музеји 2 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
 
[[Музеј Николе Тесле]], основан [[1952]]. године, чува личне ствари [[Никола Тесла|Николе Тесле]], научника по коме је јединица [[Тесла (јединица)|Тесла]] добила име. Музеј чува око 160.000 оригиналних докумената и око 5.700 осталих предмета.<ref>{{cite web|url=http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej/m&opc=sub2 |title=Музеј Николе Тесле — О Музеју |publisher=Tesla-museum.org |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081212220905/http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej%2Fm&opc=sub2 |archivedate=12. 12. 2008 |dead-url-status=yesdead }}</ref> Још један од већих београдских музеја је [[Вуков и Доситејев музеј|Музеј Вука и Доситеја]], који садржи експонате који говоре о животу, делу и завештању [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] и [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], реформатора српског књижевног језика из [[19. век]]а који су такође уједно и били први министри српског образовања.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1049 |title=Град Београд — Музеји 1 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> У Београду такође постоји и [[Музеј афричке уметности (Београд)|Музеј афричке уметности]], основан у време социјалистичке солидарности са неразвијеним нацијама [[Трећи свет|Трећег света]].
{{-}}
 
Београд има три државна [[универзитет]]а и више приватних институција за више и високо образовање. [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] води порекло од [[Велика школа|Велике школе]], основане [[1808]].<ref>{{cite web|url=http://www.ius.bg.ac.rs/istorijat/ |title=Универзитет у Београду — Правни факултет (Историјат) |publisher=Ius.bg.ac.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Први српски универзитет формално је основан 27. фебруара 1905. Више од 70.000 студената студира на Београдском универзитету на укупно 31 факултету. Поред факултета, универзитет је сачињен и од [[Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”|Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”]], научно истраживачких института и центара, од којих су најпознатији [[Институт за нуклеарне науке Винча]], [[Електротехнички институт Никола Тесла]], [[Институт Михајло Пупин]]...
 
Дана [[21. мај]]а [[1973]]. године, уметничке академије прерасле су у факултете уметности, а Уметничка академија постала је [[Универзитет уметности у Београду|Универзитет уметности]], други самостални београдски универзитет.<ref>{{cite web|url=http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |title=Званични сајт Универзитета уметности у Београду. Историјат |publisher=Arts.bg.ac.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111104084557/http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |archivedate=4. 11. 2011 |deadurlurl-status=yesdead}}</ref> Од [[2011]]. године постоји и [[Универзитет одбране у Београду|Универзитет одбране]], који у свом саставу има два факултета, [[Војна академија (Београд)|војну]] и [[Војномедицинска академија|војномедицинску академију]].<ref>Статут Универзитета одбране у Београду, Службени Војни лист, Број 24, 2011</ref>
 
Науно-истраживачке институције [[Војска Србије|Војске Србије]] које се налазе у Београду су [[Војногеографски институт]], [[Ваздухопловномедицински институт]] и [[Војнотехнички институт Београд]] (некада [[Ваздухопловнотехнички институт]]).
* {{Cite book|ref=harv|last=Mitchell|first=Laurence|title=Belgrade|url=https://books.google.com/books?id=mgH_t4jTCQUC|year=2005|publisher=Bradt Travel Guides|isbn=978-1-84162-145-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Norris|first=David A.|title=Belgrade A Cultural History|url=https://books.google.com/books?id=b7RWayXdH0UC|year=2008|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-970452-1|pages=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Крстић|first=Александар|title=Краљ Жигмунд у Борчи, или када је и како Београд предат Угрима 1427. године?|journal=Историјски часопис|year=2012|volume=61|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61%282012%29.pdf|pages=115-127|access-date=20. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160528/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61(2012).pdf|archive-date=24. 03. 2018|dead-url-status=yesdead|df=}}
{{refend}}
 
7.983.470

измена