Породица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене BelikDima (разговор) на последњу измену корисника Gmihail
ознака: враћање
м .
Ред 62:
Мада су рани западњачки [[Културна антропологија|културни антрополози]] и [[социологија|социолози]] сматрали да су породица и [[сродство]] универзално повезани крвним односима (на бази идеја које су уобичајене у њиховим сопственим културама) каснија истраживања<ref name="Schneider p. 182"/> су показала да многа друштва уместо тога схватају породицу путем идеје заједничког живљења, дељења хране (e.g. [[milk kinship|млечно сродство]]) и дељења неге и [[nurture kinship|бриге]]. Социолози имају специјалан интерес за функцију и статус породичних форми у стратификовању друштава (посебно [[Капитализам|капиталистичког]]).
 
Према раду научника [[Maks Veber|Макса Вебера]], [[Alan Macfarlane|Алана Макфарлана]], [[Steven Ozment|Стивена Озмента]], [[Jack Goody|Џека Гудија]] и [[Peter Laslett|Питера Ласлета]], огромна трансформација која је довела до модерног брака у западним демократијама је била „подстакнутa религиозно-културним вредносним системом који су обезбедили елементи [[Јудаизам|јудаизма]], раног [[хришћанство|хришћанства]], римокатолички канонски закон и [[протестантска реформација]]”.<ref>{{cite web | url = http://www.religion-online.org/showarticle.asp?title=3322 | website = Religion-online.org | title = The Collapse of Marriage by Don Browning – The Christian Century | date = 7. 02. 2006. | pages = 24–28 | accessdate = 10. 07. 2007. | deadurl url-status= yesdead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070930181232/http://www.religion-online.org/showarticle.asp?title=3322 | archivedate = 30. 09. 2007. |df= }}</ref>
 
Знатна порција социолошког, [[Историја|историјског]] и [[Културна антропологија|антрополошког]] истраживања је посвећена разумевању ове варијације, и промена у породици које се формирају током времена. Левитан тврди:
Ред 103:
=== Мешовита породица ===
 
Термин ''мешовитиа породица'' или ''[[stepfamily|консолидована породица]]'' описује породице са мешовитим родитељима: један или оба родитеља су се поново оженили/удали, доводећи децу из бивше породице у нову породицу.<ref>[http://www.familylife.com/articles/topics/blended-family Blended and Blessed] – Encouraging Step-Families, blendedandblessed.com</ref> Исто тако у социологији, посебно у радовима социјалног психолога [[Michael Lamb (psychologist)|Мајкла Лема]],<ref>{{cite web| url = http://www.sdp.cam.ac.uk/contacts/staff/profiles/mlamb.html | title = Department of Social and Developmental Psychology: PPSIS Faculty, Academic Profile | website = Sdp.cam.ac.uk | accessdate = 26. 03. 2011. | deadurl url-status= yesdead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20111125163148/http://www.sdp.cam.ac.uk/contacts/staff/profiles/mlamb.html | archivedate = 25. 11. 2011. |df= }}</ref> ''традиционална породица'' се односи на „породицу средње класе са оцем који зарађује приход и мајком која остаје кући, у браку једно с другим и који подижу своју биолошку децу”, и ''нетрадиционална'' на изузетке од тог правила. Већина домаћинстава у САД су у данашње време нетрадиционална по овој дефиницији.<ref>[http://www.glad.org/uploads/docs/cases/gill-v-office-of-personnel-management/2009-11-17-doma-aff-lamb.pdf Civil Action No. 1:09-cv-10309] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20101225193923/http://www.glad.org/uploads/docs/cases/gill-v-office-of-personnel-management/2009-11-17-doma-aff-lamb.pdf | date = 25. 12. 2010. }} paragraph 17</ref>
 
У погледу комуникационих образаца у породицама, постоји одређени скуп уверења унутар породице који одражава како њени чланови треба да комуницирају и формирају интеракције. Ови обрасци породичне комуникације проистичу из два основна скупа веровања. Један обухвата конверзациону орјентацију (степен у коме се вреднује значај комуникације) а други, конформациону орјентацију (степен у којем породице треба да истичу сличности или разлике у погледу ставова, уверења и вредности).<ref>{{cite book | last = McCornack | first = Steven | title = Reflect & Relate an introduction to interpersonal communication | year = 2010 | publisher = Bedford/St. Martin's | location = Boston/NY | pages = 369–370}}</ref>