Велики Варадин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
|||
Ред 47:
Крајем 16. века Дубровчани су са својом трговином досегли и Велики Варадин. Масовније досељавање Срба било је у више наврата; након пропасти српског устанка у Банату 1594. године и након велике сеобе Срба 1690. године. Комадант Великог Варадина је око 1689. године био племић Самуило Хорват "от Куртић", отац будућег руског генерала Србина, [[Јован Хорват|Јована Хорвата]], који је ту и рођен.<ref>Љубивоје Церовић: "Јован Хорват - вођа прве сеобе Срба у Руско царство",</ref>
Србин [[Теодор Аврамовић]] је у другој половини 18. века био проинспектор православних школа у океугу "Велики Варадин". Он је тада саставио "Немецки и сербски словар".<ref>"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду", Нови Сад 1974.</ref> Србин Станковић је 1769. године оберкнез бихарског среза у Великом Варадину.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом саду", Нови Сад 1931.</ref>
Српска школа је отворена у Великом Варадину 1769. године.<ref>Љибовоје Церовић, Љубомир Степанов: "Срби у Румунији", нови Сад 2000.</ref>
Стефан Михајловић учитељ из Карловца, у половином 19. века је послао оба своја сина у Велики Варадин. Прво да похађају тамошњу гимназију а потом и студирају право.
| |||