Манастир Бездин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
== Манастирска црква ==
Живопис манастирског храма је изведен 1592. године. Поново је пресликан средином 18. века, од стране једне зографске дружине. За време аустријско-турског рата 1737. године, ту су дошли монаси избегли из манастира Винче, код Београда. Са собом су Винчанци донели царске двери и чудотворну икону Богородице, која се подједнако назива и '''Винчанска''' и '''Бездинска'''. Звоник је призидан уз стару цркву пре 1741. године. Најстарији део цркве око [[апсида|апсиде]] сазидан је још [[1690]]. године у византијском стилу. Иконостас датира из [[1753]]. године, а све у вези унутрашњег украса урадио је Стефан Тенецки иконописац из Арада. Будимац Стефан Драгосављевић је 1755. године о свом трошку поставио часну трпезу од мермера, мермерни жртвеник и под.
Бечки бакрорезац Јохан Кристоф Винклер је направио бакрорез са изгледом - ведутом манастира, на којем доминира лик Богородице са Христом, 1762. године. Манастир је 1775. године зидао источни конак са капелом и две трпезарије. Нови икопнопис је прављен између 1793-1802. године. Темпло је резао новосадски билдхауер [[Авксентије Марковић]], а позлату и икописање је извео [[Јаков Орфелин]] 19. фебруара 1802. године.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1931.</ref> Године 1887. је арадски сликар Франк Гостинчар осликао манастирску капелу. Галерију портрета епископа и патријараха за манастирске одаје, током 1/2 19. века радили су сликари Сава Петровић и Љубомир Александровић.<ref>Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Манастир Бездин", Темишвар 1999. године</ref> Храм је репарисан 1888. године: покривена је лимом, а кубе и торањ са бакром. У [[манастир]]ској [[Црква (грађевина)|цркви]] се налазе нетрулежне мошти Светог Кирила Цвијетковића (умро 1857).<ref>[http://zapisi-reportaze.com/manastir-bezdin/ Записи и репортаже/Свете мошти у манастиру Бездин]</ref> Протосинђел Кирил је био родом из Боке Которске, био је заточеник у манастиру Бездину, поживео 66 година. Његове нетрулежне а миомирисне мошти су 25. јула 2011. у гробном месту откривене, двапут умивене, и затим ритуално обучене у свештеничку одежду и положене у кивот - 27. августа 2011. године.<ref>"Гласник - црквени часопис", Темишвар 2011. године</ref>
| |||