Епархија браничевска — разлика између измена

У [[15. век]]у позната су два браничевска митрополита: Венијамин се помиње [[1416]], а Саватије [[1434]]. године. Он је последњи који је носио титулу митрополита браничевског. Седиште митрополије премештено је из Браничева у [[Смедерево]] између [[1430]]. и [[1439]]. године. Сигурно је да се од [[1439]]. године катедра Браничевске митрополије налази у Смедереву. Од тада се браничевски епископи називају смедеревским. Поред смедеревског митрополита у другој половини [[15. век]]а помиње се и његов викарни или суфрагани епископ, са титулом смедеревски епископ. Познат је епископ Јован /или Јаков/ који се помиње [[1466]]. године, а посебно митрополит браничевски Захарије /1557/ за време чијег столовања је рађена последња обнова Жиче, о чему сведочи мермерна плоча са натписом из 1562 године, нађена у том манастиру 1925. године за време столовања владике николаја Велимировића.

Смедеревска митрополија, односно стара Браничевска епархија, припојена је [[1705]]. године Београдској митрополији. Обновљена је тек [[1921]]. године са првобитном титулом Епархије браничевске са седиштем у Пожаревцу.