Берчинац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м . |
||
Ред 17:
== Историја ==
Турски попис [[1498]]. године га евидентира са 20 домова (7 самачких и 1 удовичким), 3 рајинске воденице које раде целе године и са дажбинама села од 3412 [[акча|акче]]. Према турском попису [[нахија|нахије]] Ниш из [[1516]]. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 25 кућа, 2 удовичка домаћинства, 5 самачка домаћинства.<ref>{{Cite web |url=http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cnahijanis.htm |title=Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ |access-date=15. 07. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315191754/http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cnahijanis.htm |archive-date=15. 03. 2012 |
Након деценија искушења у касном периоду турске владавине (после [[Милојева и Срндакова буна|нишке буне]] [[1841]]. године био је спаљен), ушао је у састав [[Кнежевина Србија|Србије]] као мало село. После ослобођења од Турака већина домаћинстава се домогла већих комплекса земље, али, осим на екстензивној земљорадњи, материјална егзистенција се у великој мери заснивала на сточарству, продаји шумског дрвета и воденичарству. Распадом породичних задруга и каснијим деобама поседи земље су уситњени. После [[Други светски рат|Другог светског рата]], нарочито после 1960/65. године, ојачале су тенденције напуштања пољопривреде, са исељавањем или оријентацијом на мешовиту привреду. Основни пољопривредни карактер села, међутим, и даље је задржан, премда, нарочито од 1970/75. године, са приличним бројем старачких домаћинстава. Од 1975/80. године појавила се и нова тенденција откупљивања земљишта за изградњу пољских кућа (викендица). Према пописним подацима из [[1971]]. године, у селу су живела 33 пољопривредна, 16 мешовитих и 3 непољопривредна домаћинства.
| |||