Википедија

Санкт Петербург — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 74:
 
== Значај ==
Био је престоница Русије у периоду више од две стотине година (1712—17281712–1728, 1732-19181732–1918). И сад се понекад назива „Северна''Северна престоница“престоница'' ({{јез-рус|Северная столица}}).
 
== Географија ==
[[Датотека:Собор Воскресения Христова 1.jpg|мини|лево|200п|Канал [[Александар Грибоједов|Грибоједов]], са [[Црква Христовог Воскресенија (Санкт Петербург)|црквом Христовог Воскресенија]]]]
Санкт Петербург је најсевернији од великих градова света -– налази се на 59°57′ СГШ, у северозападном делу Русије, на обалама делте реке Неве и многобројним острвима делте.
 
Град је поникао на бившем [[Мочвара|мочварном]] земљишту на ушћу Неве у Фински залив. Подручје града се простире на 606 -{km²}- (од 1999. градско подручје је проширено на 1.431 -{km²}- укључивањем предграђа у састав града, на пример [[Петерхоф]]а и [[Пушкин (град)|Пушкина]]), од чега је неких 10 % под водом. У граду постоји 42 острва. Некад их је било више, али су неки од канала који су их раздвајали временом затрпани. Санк Петербург је саграђен на 2 до 4 метра надморске висине. Ушће Неве се налази приближно на нивоу мора, тако да су њене обале у почетку учвршћене [[гранит]]ним стенама. Ове стене штите град од воде али и дају граду специфичан карактер. [[Александар Пушкин]] га је описао речима: „''Град обучен у граниту''“.
 
Због ниског положаја граду некада прети стање високих вода. Ниво мора уз суседно острво [[Кронштат]] служи као референтна тачка нивоа мора. Санкт Петербург је често у историји био поплављен (од оснивања до 2003. -– 295 пута). Најкатастрофалније поплаве догодиле су се 1924. (200 до 500 мртвих) и 1924.
 
Санкт Петербург лежи на истој [[Географска ширина|географској ширини]] као [[Осло]], [[Стокхолм]], јужна [[Аљаска]] и јужни шпиц [[Гренланд]]а. Због свог географског положаја ноћи у време [[Летња дугодневица|летње дугодневице]] нису сасвим мрачне (такозване „[[беле ноћи]]“).
Ред 92:
До 19. века живи свет плитког Невског залива је био довољан да пречисти [[отпадне воде]] Санкт Петербурга. И данас отпадне воде индустријског града од скоро 4,6 милиона становника чине свега 2 процента укупних вода Неве. Средином 19. века појавиле су се прве [[епидемија|епидемије]] болести које се преносе водом ([[колера]] и [[тифус]]). Само током епидемије тифуса 1908. умрло је око 9.000 људи. Променом одвода отпадних вода проблем је привремено решен 1910. Велико повећање броја становника 1950их и 1960их довело је до поновне ескалације проблема отпадних вода. Уз то, река Нева је доносила више загађења од индустрије која се развила на обалама језера Ладога, и од руских градова даље узводно. Тада је саграђено постројење за прераду отпадних вода, али и данас 25 до 30 посто градских отпадних вода директно доспева у воде и залив. У заливу живе углавном слатководне, и поједине рибе сланих вода. Биолошки систем Невског залива је веома осетљив на људске интервенције. Заједно са Москвом, Санкт Петербург важи за један од најзагађенијих градова Русије. По подацима организације [[Гринпис]], око 200.000 становника живи у подручјима града у којим је нездраво становати.
 
Од [[1978]]. совјетске власти су почеле изгрдњу [[Санктпетербуршка брана|Санктпетербуршке бране]] преко Невског залива, која би заштитила град од поплава. За разлику од већине поплава које су последица нараслог нивоа река, поплаве у Санкт Петербургу настају тако што западни ветрови са Финског залива заустављају уобичајен ток реке и у екстремним случајевима га преокрећу. Конструкција бране је крајем 80их заустављена из еколошких разлога; брана је зауставила циркулацију приобалских вода и њихов квалитет је знатно опао. Појавили су се бојазни да би се цео залив могао претворити у мочвару. Брана би требало да буде довршена уз помоћ холандских стручњака и средстава [[Европска инвестициона банка|Европске инвестиционе банке]], али њен завршетак и даље блокирају контроверзе о потенцијалном утицају на екологију вода.
 
=== Клима ===
Ред 154:
Ова популарна прича је занемаривала предисторију области под именом [[Ингемарланд]]. Ту су од 10. века живела [[угро-фински народи|угро-финска]] племена бавећи се пољопривредом. Почетком 14. века [[Шведска]] и [[Новгородска република]] су се надметале за контролу ове области. Шведска тврђава је уништена око 1301. После тога регија око ушћа Неве је остала као ничија земља у којој се нису смела подизати утврђења.
 
У наредним вековима у овој регији се трговало, нарочито у доба шведске доминације. Тврђава [[Ниеншанц]] је саграђена 1611. и око ње се развио град. Тврђава и град су се налазили на територији данашњег Санкт Петербурга, на северној обали Неве. Тврђаву и град су разориле руске царске трупе [[1656]]. током [[Пољско-шведски рат (1655—16601655–1660)|Другог северног рата]].
 
Историја Ниеншанца се окончала 1. маја 1703. у току [[Велики северни рат|Великог северног рата]], када су град заузеле трупе [[Борис Шереметјев|Бориса Шереметјева]]. Швеђани су превентивно још раније делимично уништили овај град. Готово у исто време почиње историја Санкт Петербурга. Званично се сматра да је овај град основан [[27. мај]]амаја [[1703]]. Тог дана је на острву у Неви положен камен темељац за [[Петропавловска тврђава|Петропавловску тврђаву]] названу по свецу заштитнику Петра Великог.
 
Не постоје докази да је Петар у почетку овде намеравао изградити велику тврђаву, нити нови главни град. Петропавловска тврђава је требало да преузме улогу Ниеншанца и да стратешки осигура ушће Неве, овај пут за Русе. Река је овде често плавила обале, а земљиште није било погодно чак ни за пољопривреду. Ту су само у лето боравили ретки рибари.
Ред 164:
Петар Велики је касније одлучио да овде подигне град, и поред очигледно тешких услова за изградњу, из два разлога. Ту је било могуће изградити [[лука|морску луку]] која би била повезана са системом руских река и језера. То је видљиво на градском грбу где је уз [[жезло|скиптар]] приказано море и [[сидро]]. Други разлог је близина западне Европе, јер је његова намера била да модернизује Русију по западном узору.
 
Рад на изградњи новог града уистину је започео [[1706]]. када су регрутовани бројни кметови за грађевинске радове на ушћу Неве. Овај пројекат је остварен за пар година под ефикасним и суровим вођством Петра Великог. Док су ницали градски темељи, цар је забранио изградњу грађевина од камена у целој Русији, осим Санкт Петербурга —– сваки расположиви камен требало је да буде употребљен за изградњу нове престонице. Бекство радника са овог тешког и опасног градилишта било је строго кажњавано.
 
Године 1706. принудно је одведено 30.000 руских кметова за потребе изградње града. Године 1707. било их је 40.000. Око половина њих је успела да побегне током пута на северозапад. Током изградње града умрле су десетине хиљада принудних радника и сељака-робова. Умирали су од [[Маларија|маларије]], [[скорбут]]а, [[Дизентерија|дизентерије]] или просто од глади и исцрпљености. Велики делови града су изграђени на масовним гробницама умрлих радника, тако да се причало да град почива на [[скелетни систем|скелетима]]. Пре 1721. вођено је неколико борби у [[Велики северни рат|рату против Швдеске]] у близини новоосноване царске престонце. Град је постао сигурна територија тек после победе над Шведском 1709. у [[Битка код Полтаве|бици код Полтаве]].
Ред 173:
 
=== Санкт Петербург постаје престоница ===
Амбициозан пројекат изградње могао је бити реализован само уз предузимање драстичних мера. Грађевински материјал је на ушћу Неве био оскудна роба. [[Указ]] из 1710. наредио је да сви становници града морају годишње да донесу 100 комада камена или да плате високу глобу. Сваки теретни брод, који би овде пристао, морао је да као део терета испоручи камен. Наредба из 1714. налагала је да се грађевине од камена могу подизати само у Санкт Петербургу (била је на снази до 1741). [[Драконске мере]] царева су биле успешне; већ 1710. Петар Велики је прогласио Санкт Петербург за главни град Руског царства уместо Москве. Изузев кратког периода 1728—17321728–1732, када је двор боравио у Москви, Петербург је до 1918. остао главни град Русије. Племство ову промену није прихватило са задовољством, јер су били невољни да напусте своје комфорне московске резиденције.
 
=== Време процвата ===
Ред 179:
Петар Велики, један од пионира [[Индустријска шпијунажа|индустријске шпијунаже]], довео је у Санкт Петербург инжињере и занатлије из целе Европе, посебно из Холандије, да би нову престоницу од почетка учинио европским центром науке и технике. У ово доба установљене су „Санкт Петербуршке новине“, најстарије новине у граду.
 
Након смрти Петра Великог 1725. опао је ентузијазам руских владара за „Прозор„прозор на северу“. Москва је поново постала престоница. [[Ана I Ивановна|Царица Ана]] ју је вратила у Санкт Петербург. Начин на који је организовала град је и данас актуелан. Градски центар је поставила на тзв. Петроградску (Адмиралитетску) страну Неве, поставила је главне градске улице: [[Невски проспект]], улицу Горчоваја и Вознесенски проспект. И поред тога, царица је чешће и радије боравила у Москви него у Санкт Петербургу.
 
[[Јелисавета I Петровна|Царица Јелисавета]] (1741–62), и још више [[Катарина Велика|Катарина II Велика]] (1762–92), снажно су оријентисале Руско царство ка западу и довеле у град многе уметнике и архитекте. За време Јелисавете подигнута су репрезентативна здања које и данас дају граду препознатљиву силуету ([[Зимски дворац]], [[смољни институт|манастир Смољни]]). [[Јекатерински дворац]] је подигнут у част њене мајке, а стил архитекте [[Франческо Растрели|Франческа Растрелија]] је постао доминантан.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Санкт_Петербург”