Зборник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м . |
||
Ред 1:
'''Зборник''' је, по изворном значењу, [[богослужење|богослужбена]] књига у чији састав улази више од два књижевна споменика ([[чланак|чланка]]). Обично су то списи настали независно, који могу да се сретну и независно, ван састава одређеног зборника. Од зборника треба разликовати [[конволут]] (збирку механички сабраних посебних рукописа или фрагмената у целину једне књиге). [[Јужнословенски језици|Јужнословенски]] зборници се могу поделити на три групе:
* зборници са постојаним саставом – издваја се круг који садржи дела једног писца или су посвећена једној теми (нпр. Монашка правила Василија Великог, Поученија Теодора Студитског, Слова Јована Златоустог). Од [[14. век|XIV века]] се код Срба образују две врсте тематских зборника – зборници са делима црквених отаца претеча [[Исихазам|исихазма]] и зборници са списима познатих исихаста. Почињу да се образују и зборници са жанровским особеностима, као што су зборници са списима [[Литургија|литургијског]], [[право|правног]], [[Догматика|догматско]] – полемичког, аскетског и апокрифног садржаја. Групи ових зборника припада и круг зборника тематски разноврсних дела, али са превасходно поучним карактером. Од XV века се код Срба образује посебна врста зборника – [[Србљак]], који обухвата обично неколико служби српским светитељима. Србљак се понекад проширивао и изворним српским житијима, похвалама и словима. Избор текстова зависи од потребе и жеље наручиоца и нема строго утврђен састав. Најстарији зборник овог типа потиче са краја [[15. век|XV века]] (рукопис [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]])<ref>{{Cite web |url=http://scc.digital.nb.rs/collection/manastir-pec |title=Збирка рукописа манастира Пећка патријаршија |access-date=02. 01. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111216093846/http://scc.digital.nb.rs/collection/manastir-pec |archive-date=16. 12. 2011 |
* зборници са релативно постојаним саставом – у њима је грађа распоређена према редоследу непокретних и покретних празника у току године (нпр. синаксари, чти -минеји).
* зборници непостојаног састава – ово су зборници мешовитог састава, настају најчешће према избору састављача (преписивача), а сами чланци се укључују без одређеног система. То су зборници намењени углавном необредном и личном читању, а не богослужбеним потребама. Тематика ових зборника је разноврсна и жанровски богата. Ипак, грађа у овим зборницима није потпуно произвољна и неуређена.<ref>{{Cite web |url=http://www.maticasrpska.org.rs/casopisi/klasicne_studije_7.pdf |title=Зборник Матице српске за класичне студије |access-date=02. 01. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120507102119/http://www.maticasrpska.org.rs/casopisi/klasicne_studije_7.pdf |archive-date=07. 05. 2012 |
У многим зборницима грађа се тематски окупља у логичне циклусе. Такав је рецимо зборник попа Драгоља (трећа четвртина [[13. век|XIII века]]), који садржи различита тумачења, апокрифне молитве, обрасце за гатања, слова црквених отаца и сл. Зборници [[14. век|XIV]] и [[15. век|XV века]] имају широки енциклопедијски садржај. У [[16. век|XVI]] и [[17. век|XVII веку]], међутим, зборници мешовитог садржаја губе свој карактер и почињу да се приближавају ширем кругу читалаца.
| |||