Мартин Скорсезе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м .
Ред 26:
 
== Детињство ==
Мартин Скорсезе рођен је 1942. у [[Њујорк]]у. Одрастао је у њујоршкој четврти ''Мала Италија''. Његов отац, Лучано Чарлс Скорсезе (1900—1993), и мајка, Кетрин Скорсезе (1912—1997), радили су у њујоршкој фабрици одеће.<ref>[http://www.filmreference.com/film/26/Martin-Scorsese.html Martin Scorsese Biography (1942-)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> Као дечака родитељи су га често водили у биоскоп, и у том периоду развио је страст за филмом. У раном добу био је опседнут историјским спектаклима. Сматра се да су бар два филма тог жанра, ''Земља фараона'' (1955.), и ''Ел Сид'' (1961.), оставили снажан и трајан утицај на његову филмску технику. Касније се присетио тог утицаја у документарцу о италијанском неореализму те коментирао како су га ''[[Крадљивци бицикла (филм)|Крадљивци бицикла]]'' заједно с филмовима ''[[Paisan|Пајза]]'', ''[[Рим, отворени град]]'' инспирирали те како је то утицало на његов поглед и приказ његова сицилијанског наслеђа. У свом документарцу, ''[[Моје путовање у Италију]]'', Скорсезе је истакнуо да је сицилијанска епизода ''Пајзе'' [[Роберто Роселини|Роберта Роселинија]] као прво што је видио на телевизији заједно са својим рођацима, који су и сами били сицилијански досељеници, извршило велики утицај на његов живот.<ref>{{cite web|last=Ingui | first=Chris | publisher=Hatchet | url=http://www.gwhatchet.com/media/storage/paper332/news/2002/03/04/Arts/Martin.Scorsese.Hits.Dc.Hangs.With.The.Hachet-195598.shtml?norewrite200607071207&sourcedomain=www.gwhatchet.com | title=Martin Scorsese hits DC, hangs with the Hachet | accessdate=29. 6. 2006 }}{{Мртва веза|date=06. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Скорсезе се посебно дивио неореалистичним филмовима. Као још један велики утицај на своју каријеру навео је индијски неореализам редатеља [[Сатјађит Рај|Сатјађита Раја]].<ref>{{cite web|last=Ingui | first=Chris | publisher=Hatchet | url=http://media.www.gwhatchet.com/media/storage/paper332/news/2002/03/04/Arts/Martin.Scorsese.Hits.Dc.Hangs.With.The.Hachet-195598.shtml | title=Martin Scorsese hits DC, hangs with the Hachet | accessdate=6. 6. 2009 | archive-url=https://web.archive.org/web/20090826214118/http://media.www.gwhatchet.com/media/storage/paper332/news/2002/03/04/Arts/Martin.Scorsese.Hits.Dc.Hangs.With.The.Hachet-195598.shtml | archive-date=26. 8. 2009 | dead-url-status=yesdead }}</ref><ref>{{cite web|title=Raging Bull: A film review|last=Antani|first=Jay|year=2004.|publisher=Filmcritic.com|url=http://www.filmcritic.com/misc/emporium.nsf/reviews/Raging-Bull|accessdate=4. 5. 2009}}</ref> Његова првотна жеља да постане свештеник док је похађао Кардинал Хејз средњу школу Бронксу, потиснута је новом, за кинематографијом. Богословију је заменио за Њујоршку школу филма, где је 1969. стекао магистратуру.
 
== Каријера ==
=== Рана каријера ===
 
Иако је [[Вијетнамски рат]] почео у то време, Скорсезе је успео да избегне војну службу. Похађао је филмску школу у склопу њујоршког универзитета. Након студија филмске режије био је наставник у филмској школи, редитељ рекламних филмова, монтажер ''Вудстока'' и помоћник редитеља. Снимао је краткометражне филмове ''Шта тако лепа девојка ради на оваквом месту?'' (1963) и ''Ниси само ти, Мари!'' (1964). У то време постао је аутор неколико кратких играних филмова. Његов најпознатији краткометражни филм из тог периода био је ''-{The Big Shave}-'' (1967), у којем се непознати човек брије све док не почне обилно крварити, режући властити врат бритвицом. Филм је био својеврсна критика америчке војне интервенције у [[Вијетнам]]у, а алтернативни назив филма био је ''-{Viet '67}-''.<ref>{{cite news|title=Finding the boy again | url = http://thescotsman.scotsman.com/s2.cfm?id=386832002 | publisher = Scotsman | accessdate=26. 6. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20071014155707/http://thescotsman.scotsman.com/s2.cfm?id=386832002 | archive-date=14. 10. 2007 | dead-url -status= yesdead | df = }}</ref>
 
Године 1969., Скорсезе је снимио први дугометражни филм, црно-бели ''[[Ко куца на моја врата]]'' (Who's That Knocking at my Door?), са колегом студентом, глумцем [[Харви Кајтел|Харвијем Кајтелом]] и монтажерком [[Телма Скунмејкер|Телмом Скунмејкер]] с којима ће дуго и успешно сарађивати. Филм је био претеча касније снимљеног филма ''[[Улице зла]]''. Иако недовољно развијен, већ је тада био евидентан „Скорсезеов стил“: осећај за улични живот Американаца пореклом из [[Италија|Италије]], динамична монтажа, електрични [[Рок музика|рок]] [[Музички запис из филма|саундтрек]] и проблематични мушки протагониста.
Ред 37:
=== 1970-e ===
 
Почетком деценије постаје пријатељ и знанац са такозваним „филмским балавцима” седамдесетих: [[Франсис Форд Копола|Франсисом Фордом Кополом]], [[Брајан де Палма|Брајаном де Палма]], [[Џорџ Лукас|Џорџом Лукасом]] и [[Стивен Спилберг|Стивеном Спилбергом]]. Де Палма га је упознао с глумцем [[Роберт де Ниро|Робертом Де Ниром]], који му постаје велики пријатељ и сарадник на многим пројектима. Током овог периода радио је као један од монтажера на филму ''Вудсток'' и упознао глумца и редитеља [[Џон Касаветес|Џона Касаветеса]], који ће му такође постати велики пријатељ и ментор.<ref name="scorsese_on_dvd">{{Cite web|url=http://www.filmfreakcentral.net/dvdreviews/scorseseondvd70s.htm |title=Scorsese on DVD (Film Freak Central) |accessdate=1. 6. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061013115959/http://www.filmfreakcentral.net/dvdreviews/scorseseondvd70s.htm |archive-date=13. 10. 2006 |dead-url-status=yesdead }}</ref>
 
Године 1970. снимио је филм ''Улични призори'' (-{''Street Scenes''}-), ''Опасна девојка'' (-{''Boxcar Bertha''}-) 1972. ''Гадне улице'' (-{''Mean Streets''}-) 1973. ''Алиса више не станује овде'' (-{''Alice Doesn't Live Here''}-) 1974. Године 1975. снимио је чувени филм [[Таксиста]] (-{''Taxi Driver''}-) за који је 1976. награђен Златном палмом у Кану.