Мартин Скорсезе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м . |
||
Ред 26:
== Детињство ==
Мартин Скорсезе рођен је 1942. у [[Њујорк]]у. Одрастао је у њујоршкој четврти ''Мала Италија''. Његов отац, Лучано Чарлс Скорсезе (1900—1993), и мајка, Кетрин Скорсезе (1912—1997), радили су у њујоршкој фабрици одеће.<ref>[http://www.filmreference.com/film/26/Martin-Scorsese.html Martin Scorsese Biography (1942-)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> Као дечака родитељи су га често водили у биоскоп, и у том периоду развио је страст за филмом. У раном добу био је опседнут историјским спектаклима. Сматра се да су бар два филма тог жанра, ''Земља фараона'' (1955.), и ''Ел Сид'' (1961.), оставили снажан и трајан утицај на његову филмску технику. Касније се присетио тог утицаја у документарцу о италијанском неореализму те коментирао како су га ''[[Крадљивци бицикла (филм)|Крадљивци бицикла]]'' заједно с филмовима ''[[Paisan|Пајза]]'', ''[[Рим, отворени град]]'' инспирирали те како је то утицало на његов поглед и приказ његова сицилијанског наслеђа. У свом документарцу, ''[[Моје путовање у Италију]]'', Скорсезе је истакнуо да је сицилијанска епизода ''Пајзе'' [[Роберто Роселини|Роберта Роселинија]] као прво што је видио на телевизији заједно са својим рођацима, који су и сами били сицилијански досељеници, извршило велики утицај на његов живот.<ref>{{cite web|last=Ingui | first=Chris | publisher=Hatchet | url=http://www.gwhatchet.com/media/storage/paper332/news/2002/03/04/Arts/Martin.Scorsese.Hits.Dc.Hangs.With.The.Hachet-195598.shtml?norewrite200607071207&sourcedomain=www.gwhatchet.com | title=Martin Scorsese hits DC, hangs with the Hachet | accessdate=29. 6. 2006 }}{{Мртва веза|date=06. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Скорсезе се посебно дивио неореалистичним филмовима. Као још један велики утицај на своју каријеру навео је индијски неореализам редатеља [[Сатјађит Рај|Сатјађита Раја]].<ref>{{cite web|last=Ingui | first=Chris | publisher=Hatchet | url=http://media.www.gwhatchet.com/media/storage/paper332/news/2002/03/04/Arts/Martin.Scorsese.Hits.Dc.Hangs.With.The.Hachet-195598.shtml | title=Martin Scorsese hits DC, hangs with the Hachet | accessdate=6. 6. 2009 | archive-url=https://web.archive.org/web/20090826214118/http://media.www.gwhatchet.com/media/storage/paper332/news/2002/03/04/Arts/Martin.Scorsese.Hits.Dc.Hangs.With.The.Hachet-195598.shtml | archive-date=26. 8. 2009 |
== Каријера ==
=== Рана каријера ===
Иако је [[Вијетнамски рат]] почео у то време, Скорсезе је успео да избегне војну службу. Похађао је филмску школу у склопу њујоршког универзитета. Након студија филмске режије био је наставник у филмској школи, редитељ рекламних филмова, монтажер ''Вудстока'' и помоћник редитеља. Снимао је краткометражне филмове ''Шта тако лепа девојка ради на оваквом месту?'' (1963) и ''Ниси само ти, Мари!'' (1964). У то време постао је аутор неколико кратких играних филмова. Његов најпознатији краткометражни филм из тог периода био је ''-{The Big Shave}-'' (1967), у којем се непознати човек брије све док не почне обилно крварити, режући властити врат бритвицом. Филм је био својеврсна критика америчке војне интервенције у [[Вијетнам]]у, а алтернативни назив филма био је ''-{Viet '67}-''.<ref>{{cite news|title=Finding the boy again | url = http://thescotsman.scotsman.com/s2.cfm?id=386832002 | publisher = Scotsman | accessdate=26. 6. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20071014155707/http://thescotsman.scotsman.com/s2.cfm?id=386832002 | archive-date=14. 10. 2007 |
Године 1969., Скорсезе је снимио први дугометражни филм, црно-бели ''[[Ко куца на моја врата]]'' (Who's That Knocking at my Door?), са колегом студентом, глумцем [[Харви Кајтел|Харвијем Кајтелом]] и монтажерком [[Телма Скунмејкер|Телмом Скунмејкер]] с којима ће дуго и успешно сарађивати. Филм је био претеча касније снимљеног филма ''[[Улице зла]]''. Иако недовољно развијен, већ је тада био евидентан „Скорсезеов стил“: осећај за улични живот Американаца пореклом из [[Италија|Италије]], динамична монтажа, електрични [[Рок музика|рок]] [[Музички запис из филма|саундтрек]] и проблематични мушки протагониста.
Ред 37:
=== 1970-e ===
Почетком деценије постаје пријатељ и знанац са такозваним „филмским балавцима” седамдесетих: [[Франсис Форд Копола|Франсисом Фордом Кополом]], [[Брајан де Палма|Брајаном де Палма]], [[Џорџ Лукас|Џорџом Лукасом]] и [[Стивен Спилберг|Стивеном Спилбергом]]. Де Палма га је упознао с глумцем [[Роберт де Ниро|Робертом Де Ниром]], који му постаје велики пријатељ и сарадник на многим пројектима. Током овог периода радио је као један од монтажера на филму ''Вудсток'' и упознао глумца и редитеља [[Џон Касаветес|Џона Касаветеса]], који ће му такође постати велики пријатељ и ментор.<ref name="scorsese_on_dvd">{{Cite web|url=http://www.filmfreakcentral.net/dvdreviews/scorseseondvd70s.htm |title=Scorsese on DVD (Film Freak Central) |accessdate=1. 6. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061013115959/http://www.filmfreakcentral.net/dvdreviews/scorseseondvd70s.htm |archive-date=13. 10. 2006 |
Године 1970. снимио је филм ''Улични призори'' (-{''Street Scenes''}-), ''Опасна девојка'' (-{''Boxcar Bertha''}-) 1972. ''Гадне улице'' (-{''Mean Streets''}-) 1973. ''Алиса више не станује овде'' (-{''Alice Doesn't Live Here''}-) 1974. Године 1975. снимио је чувени филм [[Таксиста]] (-{''Taxi Driver''}-) за који је 1976. награђен Златном палмом у Кану.
|