Павел Јозеф Шафарик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м . |
||
Ред 88:
Шафарик са породицом стиже у [[Праг]] [[4. мај]]а [[1833]]. године. Он тада покушава да пре свега обезбеди своју породицу, али и да стекне могућности за свој научни рад. Овде ће, између осталог бити управник (од 1841. године) а касније (од 1848.) директор Универзитетске библиотеке а уређиваће и часописе -{''„Muzejník“''}- (часопис чешког Народног музеја) и -{''„Světozor“''}-. Од својих чешких пријатеља добијаће износ од 380 златника годишње како би своје радове писао искључиво на чешком језику. Све време боравка у Прагу, а нарочито током 40-тих година, егзистенција Шафарикових зависиће од тог новца. Породица ће се проширити, добиће још деце. Са друге стране научни рад биће главни смисао Шафариковог живота током боравка у [[Праг]]у.
Револуционарне [[1848]]. године углавном је прикупљао материјале за књиге из области историје старих Словена. Те године постао је директор Универзитетске библиотеке у Прагу и професор словенске филологије на прашком Универзитету, али је 1849. поднео оставку на ово друго и остао је само шеф Универзитетске библиотеке. Разлог за оставку било је његово учешће током [[револуције 1848-1849.]] на [[Први свесловенски конгрес|Свесловенском конгресу]] у Прагу у јуну 1848. године.<ref>{{cite web|url=http://slavjan.org.rs/?p=823|title=ИДЕЈА СВЕСЛОВЕНСТВА – Павел Јозеф Шафарик|date=|accessdate=19. 2. 2019.|
У својој 61. години Шафарик се разболео, почео је и да пати од разних фобија. Патио је и од депресије, иако више није имао материјалних потешкоћа и није морао да брине о породици. Депресија је била узрок његовог скока у реку [[Влтава|Влтаву]] [[23. мај]]а [[1860]]. године. Био је спашен, а цео случај је изазвао много узбуђења у јавности.
| |||