Привреда Словеније — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м decimalni zarez umesto tacke; козметичке измене
м .
Ред 28:
}}
 
'''[[Словенија]]''' је [[развијена земља]] која ужива стабилност и релативни просперитет. Њен БДП по глави становника износи 88% европског просека. <ref>{{cite web |url=http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=tsieb010&plugin=1 |title=GDP per capita in PPS - GDP per capita in Purchasing Power Standards (PPS) (EU-27 = 100) |work=Eurostat|accessdate=23 November 2009}}</ref> Она је прва нова чланица ЕУ која је прешла на [[евро]] (јануара 2007. године). Такође је чланица [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕСР]] од 2010. године. <ref name="VE2012-03-15">{{cite web |url=http://dunaj.veleposlanistvo.si/index.php?id=4035&L=1 |title=Osnovni gospodarski podatki o Sloveniji |language=Slovene |trans_title=Basic Economic Data about Slovenia |publisher=Embassy of the Republic of Slovenia Vienna |accessdate=15. 3. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120618170200/http://dunaj.veleposlanistvo.si/index.php?id=4035&L=1 |archive-date=18. 06. 2012 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref>
 
Словенија поседује високо квалификовану радну снагу, добро развијену инфраструктуру и повољан саобраћајни положај. Са друге стране, ниво диектних страних инвестиција је један од најнижих, а словеначка привреда је озбиљно уздрмана [[Европска дужничка криза|европском дужничком кризом]], која је почела [[2009]]. године.
Ред 36:
Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20 % БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача [[Светска трговинска организација|СТО]], придружила се [[Централноевропски уговор о слободној трговини|организацији ЦЕФТА]] 1996. године, као и Европској унији [[1. мај]]а [[2004]]. године. [[Евро]] је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег [[Словеначки толар|толара]].
 
Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и [[Финска|Финском]]), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала. <ref>{{cite web |url=http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |title=Slovenia Country Assessment |publisher=European Bank for Reconstruction and Development |accessdate=16. 2. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120220205632/http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |archive-date=20. 02. 2012 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref> Поново је, крајем [[2011]]. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице [[Еврозона|еврозоне]]. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор.<ref name="ST2012-03-13">{{cite news |url=http://www.sloveniatimes.com/double-dip-recession-is-the-%E2%80%98official%E2%80%99-reality |title=Double Dip Recession is the 'Slovenian' Reality |newspaper=The Slovenia Times |date=13. 03. 2012}}
 
== Обележја привреде ==