Диетиламид лизергинске киселине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Kao referenca se koristi bosanski forum, ako neko hoće da dopuni članak o zavisnosti može posetiti https://www.drugabuse.gov/publications/drugfacts/hallucinogens ознака: уклањање референцираног садржаја |
. |
||
Ред 27:
== Историја ==
Средином [[19. век]]а су учињени први покушаји да се изолује активна супстанца [[ражана главица|ражане главице]] (или ергота), [[гљиве|гљива]] које као паразити живе на житарицама. [[1907]]. године су постигнути први успеси, а раних [[1930е|1930-их]], је изоловано заједничко језгро ергота, која је добило име [[лисергинска киселина]]. Тада је установљено да [[алкалоиди ражане главице]] појачавају контракције [[материца|материце]] и делују на [[циркулаторни систем човека|крвоток]] и дисајни систем.<ref name="vutra.org">[
=== Откриће ===
Ред 49:
Убрзо по открићу су започели експерименти с применом ЛСД-а у [[психијатрија|психијатрији]]. Сандоз је патентирао ЛСД, који се [[1940е|1940-их]] давао научним институцијама као експериментални [[лек]] под комерцијалним називом ''-{Delysid}-''. Лек је коришћен у [[психотерапија|психотерапеутске]] сврхе, искључиво под лекарским надзором.<ref name="vutra.org" /> У Великој Британији је „ЛСД терапију“ спроводио психијатар [[Hemfri Ozmond|Хемфри Осмонд]], који је веровао да би овај лек могао помоћи пацијентима с одређеним психичким тегобама у откривању природе менталних поремећаја.<ref>Martin, Douglas. Friday, August 22, 2008 "Humphry Osmond, 86, Who Sought Medicinal Value in Psychedelic Drugs, Dies". New York: ''New York Times''</ref>
Између [[1954]]. и [[1962]]. године на калифорнијском универзитету Ирвајн психијатар др. [[Оскар Јанигер]] (''Oscar Janiger'') је вршио истраживања о вези између [[стваралаштво|креативности]] и ЛСД-а.<ref>{{Cite book|title=LA Weekly: The Trip|last=Whalen|first=John|year=1998 |url= http://www.maps.org/media/whalen7.3.98.html
Током 1950-их у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су изведена многа академска истраживања која су укључивала велики број стручњака, од којих су најпознатији Харвардски професори др. [[Тимоти Лири]] и [[Ричард Алперт]], који су постали убеђени да ЛСД има потенцијала за духовни развој човека. [[1961]]. године професор психологије Тимоти Лири је са својим сарадницима [[Ралф Мецнер|Ралфом Мецнером]] и [[Ричард Алперт|Ричардом Алпертом]] на [[Универзитет Харвард|Харвардском]] универзитету започео истраживачки програм под називом Харвардски псилоцибин пројекат, истражујући учинке [[псилоцибин]]а, а касније и ЛСД-а, на студентима. Професору Лирију је одобрена новчана донација од [[Универзитет Харвард|Харвардског]] универзитета ради изучавања ефеката ЛСД-а на групи од преко 400 добровољаца. Лири наглашава да ЛСД, када је исправно коришћен и дозиран, узет од добро припремљене особе у правој средини и уз надгледање професионалца, може променити понашање особе у добром смеру. Његова истраживања нису изазвала ниједно [[убиство]], [[самоубиство]], [[психоза|психозу]] нити лоше искуство. Циљеви Лиријевих истраживања су укључивали проналажење начина за лечење [[алкохолизам|алкохолизма]] и поправљање окорелих криминалаца. Многи учесници његових истраживања извештавају о мистичним и духовним искуствима за која тврде да су им трајно променила живот на боље. Др. Лири, на основу резултата својих истраживања, започиње кампању за терапеутску употребу ЛСД-а. Такође је препоручивао људима ЛСД као један од начина за духовни напредак.
Ред 85:
=== Дозирање ===
[[Датотека:LiquidLSD.jpg|мини|лево|Течни ЛСД]]
Дозирање ЛСД-а се мери у [[микрограм]]има (µg), милионитим деловима [[грам]]а. Ради поређења, дозирање већине лекова и дрога се мери у [[милиграмим]]а, хиљадитим деловима грама. [[Алберт Хофман]] је сматрао да активна доза [[мескалин]]а, између 0,2 и 0,5 -{g}-, има деловање упоредиво са 100 µg или мање ЛСД-а. Другим речима, ЛСД је између пет и десет хиљада пута јачи од мескалина.<ref name="problem-child">Albert Hofmann, [http://www.psychedelic-library.org/child.htm LSD—My Problem Child]. {{page1|location=|publisher=McGraw-Hill|year=1980|isbn=978-0-07-029325-0|pages=}}</ref> Појединачна доза ЛСД-а обично износи између 100 и 500 микрограма, док се деловање може осетити већ са 25 микрограма.<ref name="greiner">{{cite journal|vauthors=Greiner T, Burch NR, Edelberg R | title=Psychopathology and psychophysiology of minimal LSD-25 dosage; a preliminary dosage-response spectrum | journal=AMA Arch Neurol Psychiatry |year=1958| volume=79 | issue=2 | pmid=13497365|pages=208-10}}</ref> Типична доза у 1960-им је износила између 200 и 1000 µg, док је [[1990е|1990-их]] смањена на свега 20-80 µg (нека истраживања показују да мање дозе углавном изазивају мање лоших трипова)<ref name="henderson-glass">{{Cite book|last=Henderson|first=Leigh A.|last2=Glass|first2=William J.| title=LSD: Still with us after all these years |year=1994|isbn=978-0787943790 | publisher= Jossey-Bass | location=
Код ЛСД-а не постоје класични симптоми предозирања, али је код врло јаких доза (преко 150 микрограма) вероватноћа параноје и трајних психичких последица битно повећана.<ref name="vutra.org" /> Смртоносна доза ЛСД-а код људи није позната<ref name="vutra.org" />, а процењује се да би евентуално износила преко 12 -{mg}- по 1 -{kg}- телесне тежине<ref name="urlErowid LSD (Acid) Vault : Dosage">{{cite web|url=http://www.erowid.org/chemicals/lsd/lsd_dose.shtml | title = Erowid LSD (Acid) Vault : Dosage | format = | work = | accessdate=}}</ref><ref name="urlLSD research: LD50, lethal dose 50">{{cite web|url=http://researchlsd.blogspot.com/2009/11/ld50-lethal-dose-50.html| title =LSD research: LD50, lethal dose 50| format =| work =| accessdate =| archive-url =https://web.archive.org/web/20110826012817/http://researchlsd.blogspot.com/2009/11/ld50-lethal-dose-50.html| archive-date =26. 08. 2011|url-status=dead| df =}}</ref>. Већина извора преноси да у свету није забележен ниједан смртни случај од предозирања, односно тровања ЛСД-ом.<ref name="vutra.org" /> Међутим, према неким изворима један такав случај је забележен новембра [[1975]]. године у [[Кентаки]]ју, када је наступила смрт услед уношења око 1/3 грама (320.000 µg) интровенозно, што је око 3.000 пута више од просечне дозе од око 100 µg.<ref name="erowid-dosage">{{cite web
Ред 111:
== Референце ==
{{reflist|
== Литература ==
{{refbegin|
* {{Cite book|ref=harv|last=Cavallo|first=Dominick|title=A Fiction of the Past: The Sixties in American History|publisher=St. Martin's Press|location=New York|year=1999|isbn=9780-312-21930-7|pages=110-11}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Miloš|first=Branko|title=Druga strana rock'n'rolla|publisher=Verbum |location=Split|year=2002|isbn=978-953-6197-43-9|pages=84-93}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Портал|Хемија}}
Ред 124:
* {{ен}} [http://www.erowid.org/chemicals/lsd/lsd.shtml ЛСД-25] (erowid.org)
* {{бс}} [http://www.narkomanija.ba/index.php?id=145 ЛСД инфо] (narkomanija.ba)
* {{ен}} [http://www.blotterart.net Галерија ЛСД сличица]
* {{ен}} [https://web.archive.org/web/20050207104419/http://www.flashback.se/archive/my_problem_child/index.html ЛСД - моје проблематично чедо, књига Алберта Хофмана]
{{Допаминергици}}▼
{{Серотонергици}}
▲{{Допаминергици}}
{{Authority control}}
{{Медицинско упозорење}}
| |||