Meroz — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10ehf1) |
м . |
||
Ред 42:
Meroz kultura se razvila od 22. dinastije [[Treći prelazni period|trećeg prelaznog razdoblja]] [[Drevni Egipat|starog Egipta]], koja je bila poreklom iz [[Kuš]]a. Grad Meroz je dobio na važnosti za vreme kušanskog kralja [[Arrakkamani]]ja (280. p. n. e) kada je kraljevska nekropola prebačena u Meroz iz grada [[Napata]] ([[Jebel Barkal]]).<ref name="Herodotus1949">{{cite book|author=Herodotus|authorlink=Herodotus|title=Herodotus. Translated by J. Enoch Powell|url=https://books.google.com/books?id=Xt0uMwEACAAJ|year=1949|publisher=Clarendon Press|location=Oxford|pages=121-122|translator=[[Enoch Powell]]|pages=}}</ref><ref name="Connah1987">{{cite book|last=Connah|first=Graham |title=African Civilizations: Precolonial Cities and States in Tropical Africa: An Archaeological Perspective|url=https://books.google.com/books?id=r07pQgAACAAJ|year=1987|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-26666-6|page=24}}</ref>
Kada je [[Rimsko carstvo]] osvojilo Egipat, Kušansko kraljevstvo sa središtem u Merozu se proširilo prema severu u Egipat<ref>God. 23. p. n. e., rimski vladar Egipta, [[Publije Petronije]], je izvršio invaziju u Nubiju kao odgovor na njihove napade s juga. Uspeo je da prodre do Napate i opustošiti je 22. p. n. e. To je jedan od razloga zašto je Meroz ostao prestolna Kušanskog kraljevstva.</ref>. U sukobima koji su usledili s Rimom, Kraljevstvo Meroz je bilo uspešnije i opustošilo je naselja u okolini [[Asuan]]a, te je njegova vojska uspela da ukrade glavu skulpture cara [[Октавијан Август|Avgusta]] koju su zakopali ispod stepeništa hrama u Merozu.<ref>{{cite web|url=https://www.britishmuseum.org/explore/highlights/highlight_objects/gr/b/bronze_head_of_augustus.aspx|title=Bronze head of Augustus|publisher=[[British Museum]]|year=1999|accessdate=14. 06. 2008|
Na vrhuncu moći kraljevi Meroza su vladali dolinom Nila u dužini od preko 1.000 km.<ref>W. Y. Adams, ''Nubia: Corridor to Africa'' (1977), London: Allen Lane, str. 302.</ref><ref name="Kirwan1957">{{cite journal|last=Kirwan|first= L.P. | title = Rome beyond The Southern Egyptian Frontier | journal = [[The Geographical Journal]] | volume = 123 |year=1957 |pages=13-19 | location = London| publisher = Royal Geographical Society, with the Institute of British Geographers | jstor=1790717 }}</ref> Kraljevi su delili vlast s kraljicom-majkom (Kandake, titula koja se dugo zadržava u Nubiji i Etiopiji), a dvorjani su bili rizničari, čuvari pečata, vođe arhiva, glavni pisari i dr.
| |||