Крвни притисак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
Једна од метода која се у последње време често користи је мерење притиска помоћу електричних (дигиталних) апарата. Они су прилично једноставни за употребу, али остављају већу могућност за грешку.
Апарат се ставља на ручни зглоб и сам удувава и издувава [[ваздух]] из манжетне. Резултати се потом приказују на екрану, а осим вредности крвног притиска добија се и вредност [[пулс]]а. Независна удружења за борбу против повишеног крвног притиска препоручују самомерење притиска електричним апаратима зато што коришћење ових уређаја не захтева претходну обуку.<ref name="Euroliga">{{Cite web|url=http://dableducational.org/pdfs/esh_recommendations.pdf| title=Препоруке за самомерење крвног притиска, Европска лига за хипертензију |accessdate=14. 10. 2015.|last=|first= |others= |date=|work= |publisher=}}</ref>
Палпаторна метода - ретко се користи, јер омогућава тачно одређивање само вредности систолног притиска.
== Вредности притиска ==
Вредност притиска је променљива, зависи од доба дана и подложна је утицају спољашњих и унутрашњих фактора. Те промене су последица активирања бројних механизама којима организам покушава да одржи одговарајући проток крви зависно од тренутних потреба организма. Вредности артеријског крвног притиска зависе од стања срца, количине и вискозитета крви и еластичности [[Крвни суд|крвних судова]].
Непосредно након рођења систолни притисак обично износи око 40 -{mmHg}-, а током првог месеца живота расте на приближно 70 -{mmHg}-. Код просечног здравог младог човека, у периоду мировања, систолни притисак се креће око 120 а дијастолни око 80 -{mmHg}-. Ове вредности остају углавном непромењене до средине двадесетих година, а онда се обично постепено пењу. Код просечног шездесетогодишњака систолни притисак износи око 140, а код просечног осамдесетогодишњака око 160 -{mmHg}-.<ref name="savet">{{Cite web|url=http://www.hbomc.co.rs/savetovalista/pritisak.htm|title=Саветовалиште за повишени крвни притисак|accessdate=8. 2. 2008.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20090420050551/http://www.hbomc.co.rs/savetovalista/pritisak.htm|archive-date=20. 4. 2009|url-status=dead}}</ref>
Сматра се да „нормалан“ крвни притисак износи око 120/80 -{mmHg}-. Систолни (максимални, горњи) крви притисак код нормалне здраве особе износи 120-140 mmHg (15,96-18,62kPa). Вредности дијастолног (минимални, доњи) крвног притиска код нормалне здраве особе износе 60-80 mmHg (7,98-10,64kPa). Ипак, оно што је нормално за једну не мора бити нормално за другу особу исте старости. Неки појединци имају нешто ниже или више вредности притиска што је последица грађе њиховог тела. То је физиолошко стање и само по себи не значи [[болест]].<ref name="savet"/>
[[Клод Бернар]] ({{јез-фра|Claude Bernard}}) је још [[1872]]. године истакао значај регулације крвног притиска, ради одржавања стабилности и састава ванћелијске течности и нормалног садржаја и активности [[ћелија]] свих [[Ткиво (биологија)|ткива]].<ref name=autogenerated1>{{Cite web|url=http://www.kardiologija.net/kardiologija/Da_li_znate/odgovori/osnovni_podaci.htm |title=Основни подаци о крвном притиску |accessdate=8. 2. 2008.|last=|first= |others= |date=|work= |publisher=}}</ref>
Линија 79 ⟶ 81:
| <90
|}
</center>
=== Типови хипертензије ===
Систолни тип – карактерише га само повишен систолни крвни притисак док су вредности дијастолног притиска нормалне. Најчешче се јавља код [[Артериосклероза|артериосклерозе]].
Конвергентни тип – карактерише се повећањем и систолног и дијастолног притиска (есенцијална и [[ренална хипертензија]]).
Дивергентни тип – карактерише га повишен систолни а снижен дијастолни притисак (код [[Хипертиреоза|хипертиреозе]], [[Инсуфицијенција аорте|инсуфицијенције аорте).]]<center>
</center>
Линија 94 ⟶ 104:
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* Баљозовић, А., Баљозовић,Н., Јојкић,К., Хити, Р.,Здравствена нега 2.ЗУНС, Београд, 2003.
* Теодоровић, Ј. и сарадници: Интерне болести са негом 1. ЗУНС, Београд,1994.
== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20080524220023/http://hypertension.medicweb.org/basic_facts/blood_pressure.php Основни подаци о крвном притиску] {{en}}
Линија 102 ⟶ 118:
[[Категорија:Физиологија]]
[[Категорија:Знаци болести]]
[[Категорија:Интерна медицина]]
[[Категорија:Хипертензија]]
[[Категорија:Хипотензија]]
| |||