Болест — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
м .
Ред 5:
Болести се могу поделити на ''наследне, урођене и стечене''. Наследне су оне болести које се наслеђују од родитеља или ранијих предака, а преносе се путем [[хромозом]]а. Примери ових болести су [[хемофилија]] (која се од мајке преноси на мушку децу), [[хиперхолестеролемија]], [[хромозомопатија]] и сл. Урођене болести настају за време [[трудноћа|трудноће]] под утицајем различитих штетних фактора. Овде се убрајају урођене [[срце|срчане]] мане, урођене аномалије и малфорације, урођене [[анемија|анемије]] итд. Стечене болести се развијају током живота појединца, од рођења до [[смрт]]и. Узроци њиховог настанка су многобројни и разнолики, а многи од њих ни до данас нису откривени. У познате узрочнике се убрајају ''физички агенси'' (топлота, хладноћа, јонизујуће и магнетно зрачење, механичке силе, електрицитет), ''хемијски фактори'' (киселине, базе, отрови, тешки метали, инсектициди, детерџенти, лекови), ''биолошки узрочници'' ([[бактерија|бактерије]], [[вирус]]и, [[паразит]]и, [[гљиве|гљивице]]), ''неправилна [[исхрана]], [[стрес]] и психички доживљаји'' и многи други. Болести које настају као последица неправилног узимања лекова или њихових пропратних и нежељених дејстава називају се ''јатрогене болести'' ([[грчки језик|грч.]] -{''iatros''}- = лекар).
 
Чиниоци који су повезани са настанком неког обољења, односно који нису непосредни узрочници болести али су у позитивној корелацији са њеним настанком, развојем и појавом компликација, називају се ''фактори ризика''. На пример, фактори ризика за срчана обољења су [[гојазност]], [[хипертензија|повишен крвни притисак]], [[Пушење дувана|пушење]], [[стрес]], [[шећерна болест]] и др. Идентификација легитимних фактора ризика може резултирати корисним превентивним мерама, као што је мотивисање особе да добије здраво количину физичке вежбе.<ref name="Lenzer">{{cite news|url=http://www.slate.com/articles/health_and_science/medical_examiner/2012/08/blood_pressure_drugs_for_mild_hypertension_not_proven_to_prevent_heart_attacks_strokes_or_early_death.single.html | title = Blood pressure drugs for mild hypertension: Not proven to prevent heart attacks, strokes, or early death | last=Lenzer| first = Jeanne |date=14. 8. 2012. | work = [[Slate (magazine)|Slate]] | accessdate=16. 8. 2012. | deadurl url-status= nolive | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120815202802/http://www.slate.com/articles/health_and_science/medical_examiner/2012/08/blood_pressure_drugs_for_mild_hypertension_not_proven_to_prevent_heart_attacks_strokes_or_early_death.single.html | archivedate=15. 8. 2012. |df = dmy-all}}</ref>
 
Медицинска дисциплина која проучава узроке болести назива се ''етиологија'' ({{јез-лат|etiologia}}), а механизмом настанка и развојем болести се бави ''патогенеза'' ({{јез-лат|pathogenesis}}).<ref>{{cite journal|last=Marcantonio| first = Matteo | last2=Pascoe| first2 = Emily | last3=Baldacchino| first3 = Frederic | title = Sometimes Scientists Get the Flu. Wrong…!| journal = Trends in Parasitology |year=2017| volume = 33 | issue = 1| url = http://www.cell.com/trends/parasitology/abstract/S1471-4922(16)30188-X?_returnURL=http%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS147149221630188X%3Fshowall%3Dtrue|pages=7-9}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Болест