Просветитељство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м . |
||
Ред 40:
Мада су мислиоци просветитељства генерално делили сличан скуп вредности, њихова су се филозофска гледишта и методолошки приступ у постизању циљева битно разликовали и често су били контрадикторни. Као што је Оутрам приметио, просветитељство је обухватало „многе различите путеве, који су се и географски и временски разликовали, усмерених ка постизању заједничких циљева напретка, толеранције и уклањања злоупотреба унутар цркве и државе“.<ref>Outram, Dorinda. ''Panorama of the Enlightenment''. Getty Publications (2006). pp. 29.</ref>
У својем есеју „Шта је просветитељство?“ (1784), Имануел Кант га једноставно описује као слободу појединца да користи властиту интелигенцију.<ref>{{citation| url = http://www.stewarthomesociety.org/ai.htm|last=Blissett|first = Luther| title = Anarchist Integralism: Aesthetics, Politics and the Après-Garde|year=1997| accessdate=18. 01. 2008 | archiveurl= https://web.archive.org/web/20071222225043/http://www.stewarthomesociety.org/ai.htm| archivedate=22. 12. 2007 |
Историчар [[Peter Gay|Питер Геј]] тврди да је просветитељство продрло кроз „свети круг“,{{sfn|Gay|1996|pp=}} чија је догма ограничавала размишљање. „Свети круг“ је појам који он користи за опис међузависног односа између наследне [[аристократија|аристократије]], црквених вођа и библијских текстова. Ова се међузависност манифестује код призивања доктрине „Божјег права краљева на владавину“ од стране самих краљева. Црква је стога благосиљала владавину краља, а краљ је штитио цркву.
| |||