Епископ будимски Дионисије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
== Биографија ==
Далматинац Новаковић био је постриженик и [[јерођакон]] [[Манастир Савина|манастира Савине]]. Из манастира се као јерођакон упутио [[1725]]. године у [[Кијев]], где је завршио гимназију и Духовну академију.<ref>"Источник", Сарајево 15. септембар 1909.</ref> Био је један од првих Срба који су завршили Кијевску Духовну академију. На повратку из [[Русија|Русије]] где је провео чак десет година<ref>Лаза Чурчић: "Казивања о Библиотеци Матице српске", Нови Сад 1996.</ref> [[1737]]. године дошао је у [[Нови Сад]], и ускоро постао професор [[филозофија|филозофије]] и богословије у духовној академији, коју је у то време (1739) основао у [[Нови Сад|Новом Саду]] [[Епархија бачка|бачки]] владика [[Висарион Павловић]]. Новаковић је своју приступну беседу у школи која се налазила у Петроварадину посветио празнику Зачеће Пресвете Богородице.
Јеромонах Дионизије је постао префект<ref>"Просветни гласник", Београд 15. октобар 1886.</ref> школе која се званично звала "Варадинска, Висарионо-Павловићева колегија". Био је у то време надалеко познат по учености и ''слатких својих проповеди''. Као професор духовне академије у Новом Саду, Новаковић је био необично реван и савестан радник, те је настојао да своме народу омили науку и докаже њезину важност за прогрес човечанства. У том смислу састављено је и једно његово предавање од [[8. септембар|8/9]]. [[1744]]. године '''О похвалах и ползје наук свободних'''. Осим тога остало је неколико Новаковићевих дела, филозофско-етичког, догматског, полемичког и литургичког садржаја, у рукописима патријарашке библиотеке [[манастир Гргетег|манастира Гргетега]] и [[манастир Ораховица|Ораховице]]. За предаване предмете написао је ручне књижице од којих је једна (из 1741) и штампана, али две деценије доцније. Реч је о делу "Епитом или краткаја сказанија свјашћанаго храма...", које објављено 1768. године у Венецији. Један од наслова приручника на који скреће пажњу Шафарик је написан 1744. године био је "Катихизис или Наука Христијанска". Остао је Дионисије у Новом Саду до 1746. године, када је отишао у Будим.
| |||