Википедија

Бока которска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
Нема описа измене
Ред 3:
{{Друго значење|[[залив]] који се налази у области|[[Бококоторски залив]]}}
 
'''Бока которска''',<!-- НИЈЕ Бока Которска, в. П2010 (272. стр.) --> ([[Венецијански језик|вен]]. ''Boche de Càtaro'') или скраћено '''Бока''', историјска је географска област која се налази у данашњој [[Црна Гора|Црној Гори]]. УКао областигеографска област, Бока је дефинисана положајем [[Бококоторски залив|Бококоторског залива]], који се налазиубраја међу највеће [[залив]]е на источним обалама [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Залив јеима дубокоспецифичну зашаоструктуру поди литицесастоји [[Ловћен]]асе (1.654од м)неколико ицјелина, [[Орјен]]апочевши (1.894 м). Почињеод [[Херцегновски залив|ХерцегновскимХерцегновског заливомзалива]], који се сужава у [[Кумборски теснац]], њимекроз прелазикоји се потом улази у [[Тиватски залив]], паа затим се кроз [[пролаз Вериге]] улази у [[Рисански залив|Рисански]], ина који се наставља [[Которски залив]]. Бококоторски залив залази дубоко у копно, а његов шири простор је омеђен планинских масивима [[Ловћен]]а и [[Орјен]]а. Улаз у залив затварају два полуострва, [[Луштица]] са југоисточне и [[Превлака]] са сјеверозападне стране.
 
Као [[историјска област]], Бока представља посебну цјелину чији је просторни опсег у појединим раздобљима био шири од географског подручја које је дефинисано непосредним приобаљем самог [[Бококоторски залив|Бококоторског залива]]. По том основу, са историјом уже Боке блиско су повезане и историје околних приморских области, почевши од [[Грбаљ|Грбља]] са [[Будва|Будвом]] на југоистоку, до [[Конавли|Конавала]] са [[Цавтат]]ом за сјеверозападу. Традиционалној подјели, прошлост Боке се дјели на четири иторијска раздобља: античко, срдњовјековно, нововјековно и савремено. Током [[антика|античког]] периода, на подручју Боке су успостављене [[Грчка|грчке]] колоније, а шира област је била настањена [[Илири|илирским]] племенима, која су потпала под власт [[Римско царство|Старог Рима]]. Бока је у средњи вијек ушла као дио [[Византијско царство|Византијског царства]].
Већа насеља у Боки су: [[Њивице]], [[Игало]], [[Херцег Нови]], [[Савина]], [[Мељине]], [[Зеленика]], [[Кумбор]], [[Ђеновићи]], [[Баошићи]], [[Бијела (Херцег Нови)|Бијела]], [[Каменари (Херцег Нови)|Каменари]], [[Костањица]], [[Морињ (Црна Гора)|Морињ]], [[Рисан]], [[Пераст]], [[Љута (Котор)|Љута]], [[Доброта (насеље)|Доброта]], [[Котор]], [[Шкаљари]], [[Муо]], [[Прчањ]], [[Столив|Доњи Столив]], [[Столив|Горњи Столив]], [[Лепетани|Лепетане]], [[Доња Ластва]], [[Горња Ластва]], [[Тиват]], [[Кртоли]], [[Луштица]], [[Росе]], а између њих је још десетак малих насеља.▼
 
Почетком 7. вијека, на шири простор Боке се досељавају [[Историја Срба у раном средњем веку|српска]] племена, након чега настају и прве кнежевине: [[Дукља]] на југоистоку и [[Травунија]] са [[Конавли]]ма на сјеверозападу. Крајем 12. вијека, Бока постаје саставни дио српске државе [[Немањићи|Немањића]], а потом се на тим просторима смјењују власти [[Балшићи|Балшића]], [[Котроманићи|Котроманића]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] и [[Косаче|Косача]]. Током 15. вијека, Бока постепено потпада под власт [[Млетачка република|Млетачке републике]], а дио области су током 16. и 17. вијека држали и Турци, који су потом протерани од стране Млечана, након чега је област Боке добила своје препознатљиве историјске границе. Почевши од [[1797]]. године, у Боки се смјењују разне власти: [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршка]], [[Руска империја|руска]], [[Прво француско царство|француска]] и поново [[Аустријско царство|аустријска]], од [[1814]]. године. Ова област, чији је званични назив гласио: ''Которско господство'' ({{јез-нем|Herrschaft Cattaro}}), остала је под аустријском влашћу све до [[1918]]. године.
У Боки которској постоји и девет острва: [[Михољска превлака|Превлака]], [[Мамула (острво)|Мамула]] и [[Острво Ваведење]] на самом улазу у [[Бококоторски залив]], [[Госпа од Милости]], [[Sveti Marko (ostrvo)|Свети Марко]] и [[Михољска превлака|Острво Цвијећа]], [[Зановетни Шкољиц]] у Тиватском заливу, те [[Кртоли|Кртољска]] увала, а [[Госпа од Шкрпјела]] и [[Свети Ђорђе (острво)|Свети Ђорђе]] у Рисанском заливу.▼
 
Након [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], Бока је ушла у састав новостворене [[Југославија|југословенске]] државе,
Основни морфометријски подаци Бококоторског залива: Укупна површина је 87,33 км². Укупна запремина је 2.412.306.000 км³. Максимална дубина је 60 м. Средња дубина је 27,3 м. Дужина залива је 28,13 км. Дужина обале је 105,7 км. Разуђеност обале (K) износи 3,07. Ширина улаза је 2,95 км.{{чињеница| date = 06. 2013.}}<!--za sve ispred, или можда иза?--> Претпоставља се да је на настанак Бококоторског залива утицала [[флувијална ерози]]ја у [[плиоцен]]у. Овај регион је познат по највећој просечној количини падавина у Европи — регион [[Црквице (Бока Которска)|Црквице]].<ref>{{cite book| last1 = H. Forrester| first1 = Frank| title = 1001 Questions Answered about the Weather| year = 1981| publisher = Courier Corporation| location = New York| isbn = 9780486242187| page = 234| edition = илустровано, поново одштампано издање| url = https://books.google.rs/books?id=ixUYN_XCeJUC&dq=1001+Questions+Answered+about+the+Weather&hl=sr&source=gbs_navlinks_s| accessdate = 19. 1. 2018}}</ref>▼
а након [[Други светски рат у Југославији|Другог свјетског рата]] прикључена је југословенској федералној јединици [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црној Гори]], тако да се од [[2006]]. године налази у саставу [[Црна Гора|Црне Горе]] као самосталне и независне државе.
 
Боку которску су прославили храбри поморци, вешти мајстори, градитељи, многи истакнути умни људи. Има славну историју — од [[Грчка|грчких]] колонија, преко [[Илири|Илира]], [[Римско царство|Рима]], [[Византијско царство|Византије]], [[Историја Србије у средњем веку|српских средњовековних држава]] ([[Дукља]], [[Историја Србије у средњем веку|Србија]] и [[Босна у средњем веку|Босна]]) до [[Турци|Турака]], Млечана (в. [[Млетачка република]]), [[Русија|Руса]], [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Сви су имали амбиције да њоме господаре. [[Поморство]] је била основа живота и дало је печат великом културном наслеђу. У [[17. век|17.]] и [[18. век]]у Бока је имала преко 300 бродова дуге пловидбе и до 300 мањих, који су годишње зарађивали 200.000 млетачких златника. Пераштани су у [[16. век]]у имали поморску школу (Наутика) на гласу, а у њој су школовали морнаре и за руског цара [[Петар Велики|Петра Великог]].
 
== Географија ==
[[Датотека:Boka Kotorska-E-14631.JPG|мини|десно|300п265п|СнимакСателитски снимак Боке которске из сателита]]
{{историја Црне Горе}}
 
▲Основни морфометријски подаци Бококоторског залива: Укупна површина је 87,33 км². Укупна запремина је 2.412.306.000 км³. Максимална дубина је 60 м. Средња дубина је 27,3 м. Дужина залива је 28,13 км. Дужина обале је 105,7 км. Разуђеност обале (K) износи 3,07. Ширина улаза је 2,95 км.{{чињеница| date = 06. 2013.}}<!--za sve ispred, или можда иза?--> Претпоставља се да је на настанак Бококоторског залива утицала [[флувијална ерози]]ја у [[плиоцен]]у. Овај регион је познат по највећој просечној количини падавина у Европи — регион [[Црквице (Бока Которска)|Црквице]].<ref>{{cite book| last1 = H. Forrester| first1 = Frank| title = 1001 Questions Answered about the Weather| year = 1981| publisher = Courier Corporation| location = New York| isbn = 9780486242187| page = 234| edition = илустровано, поново одштампано издање| url = https://books.google.rs/books?id=ixUYN_XCeJUC&dq=1001+Questions+Answered+about+the+Weather&hl=sr&source=gbs_navlinks_s| accessdate = 19. 1. 2018}}</ref>
 
Идући од пучинског мора према планинском залеђу налазе се [[продор Оштро]], између [[Рт Оштро|рта Оштро]] и [[Луштица|полуострва Луштице]], затим [[Херцег Нови|Херцегновски]] или [[Топлански залив]], који се преко [[Кумборски теснац|Кумборског теснаца]] везује за [[Тиват]]ски залив. Из Тиватског залива пролази се кроз теснац [[Вериге]] према [[Рисан]]ском заливу на западу и [[Котор]]ском заливу према истоку. Од улаза у Боку до Котора простире се пловна линија дугачка 33 километра. Улаз у залив широк је 3 километра, док ширина Верига није већа од 300 метара. Спољашњи продор Боке је усечен у Витаљинско-луштички гребен, а унутрашњи у Девесиљско-врмачки гребен. У рељефу залива Боке истичу се две удолине, које се пружају од северозапада ка југоистоку. Спољашња удолина је Суторинско-грбаљска и у њој се налази Топланско-тиватски залив, а унутрашња удолина је Морињско-которска и у њој се налази Рисанско-которски залив. По истом правцу пружају се и оба гребена. Удолине се састоје од млађих, [[палеоген]]ских стена, док су оба гребена изграђена од [[мезозоик|мезозоичких]] [[кречњак]]а.<ref>[[Јован Ђ. Марковић|Марковић, Јован]]. ''Географске области [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]''.</ref>
 
▲У Боки которској постоји и девет острва: [[Михољска превлака|Превлака]], [[Мамула (острво)|Мамула]] и [[Острво Ваведење]] на самом улазу у [[Бококоторски залив]], [[Госпа од Милости]], [[Sveti Marko (ostrvo)|Свети Марко]] и [[Михољска превлака|Острво Цвијећа]], [[Зановетни Шкољиц]] у Тиватском заливу, те [[Кртоли|Кртољска]] увала, а [[Госпа од Шкрпјела]] и [[Свети Ђорђе (острво)|Свети Ђорђе]] у Рисанском заливу.
 
=== Рељеф ===
Линија 24 ⟶ 28:
 
== Историја ==
[[Датотека:Preromanske crkvene gradjevine u Boki Kotorskoj 2.jpg|мини|десно|250п|Прероманске црквенеЦрквене грађевине у Боки которској:, из [[9. век]]а (1) и из [[10. век|10]]/[[11. век]]а (2)]]
 
=== Античко доба ===
{{такође погледајте|Далмација (римска провинција)}}
Подручје Боке је било настањено од насјтаријих времена. У овој области се налазе бројни археолошки споменици из [[антика|античких]] времена. На подручју Боке су биле успостављене [[Грчка|грчке]] колоније, а шира област је била настањена [[Илири|илирским]] племенима, која су након неколико ратних сукоба потпала под власт [[Римско царство|Старог Рима]]. Након управне подјеле римског Илирика у [[1. век|1. вијеку]] нове ере, подручје Боке је припадало римској провинцији [[Далмација (римска провинција)|Далмацији]]. Најзначајније античко насеље на подручју Боке био је ''-{Rhizinium}-'', данашњи [[Рисан]]. Током сеобе народа, на ширем простору Боке вођени су ратови између [[Византијско царство|Византијског царства]] и [[Источни Готи|Источних Гота]], а царска власт у области учвршћена је за вријеме владавине [[Јустинијан I|Јустинијана I]] (527-565).
Бока је одавно настањена. У њој се налазе археолошки споменици из предримског и римског времена. У [[1. век]]у Бока је припадала провинцији [[Далмација (римска провинција)|Далмацији]]. Историја Боке у ствари почиње око [[288]]. године нове ере, оснивањем илирског насеља ''-{Rhiziniuma}-'' (Рисна). У Боки су се до доласка [[Словени|Словена]] смењивали [[Антички Рим|Римљани]], [[Византијско царство|Византијци]] и [[Готи]].{{чињеница| date = 11. 2016.}}
 
=== Средњи век ===
[[Датотека:Srbija Stefana Nemanje.jpg|мини|250п|десно|Бока у саставу државе [[Стефан Немања|Стефана Немаље]]]]
{{такође погледајте|Српско приморје|Дукља|Травунија}}
У средњем веку Боком су владали [[Немањићи]] и босански краљ [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I]]. Бока је тридесетак година била и самостална, а Котор је био [[република]].{{чињеница| date = 11. 2016.}}
 
Почетком 7. вијека, на шири простор Боке досељавају се [[Историја Срба у раном средњем веку|српска]] племена, након чега настају и прве кнежевине: [[Дукља]] на југоистоку и [[Травунија]] са [[Конавли]]ма на сјеверозападу.{{sfn|Moravcsik|1967|p=}}{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}}{{sfn|Коматина|2014|p=33-46}} Тадашњи опсег српског етничког простора у приморским областима потврђује и франачки хроничар [[Ајнхард]], који је у својим ''Аналима франачког краљевства'' ({{јез-лат|Annales Regni Francorum}}) забиљежио, под [[822]]. годином,{{sfn|Scholz|1970|p=111}} да су Срби народ који држи велики дио Далмације ({{јез-лат|ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur}}).{{sfn|Pertz|1845|p=83}} Крајем 12. вијека, Бока постаје саставни дио српске државе [[Немањићи|Немањића]], а [[Котор]] добија посебан значај као један од најзначајнијих градова средњовјековне [[Краљевина Србија (средњи вијек)|Србије]]. Током друге половине 14. и прве половине 15. вијека,на ширем простору Боке смјењују се власти [[Балшићи|Балшића]], [[Котроманићи|Котроманића]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] и [[Косаче|Косача]].
 
=== Власт Млетачке републике ===
[[Датотека:Boka oldmap.gif|мини|десно|220п250п|Стара карта Боке которске из 16. векавијека]]
{{такође погледајте|Млетачка Далмација}}
 
Крајем 14. и почетком 15. века, [[Млетачка република]] је почела да шири своју власт према подручју Боке. Млечани су искористили [[Први скадарски рат]], а потом и [[Други скадарски рат]] за учвршћивање свог положаја у овој области. Након успостављања млетачке власти у Котору и Будви, у више наврата је покушано и покоравање Грбља. Од краја 15. до почетка 18. века, део подручја Боке которске се налазио под турском влашћу, која је протерана током ратова (1684-1699) и (1714-1718).<ref name="СајтМатицаБока">{{Cite web | url = http://maticaboke.org/me/category/bokeska-povjesnica | title = Лична карта Матице Боке | accessdate = 12. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161112212138/http://maticaboke.org/me/category/bokeska-povjesnica |archive-date = 12. 11. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref>
 
Линија 80 ⟶ 87:
[[Датотека:Boka_Kotorska_Montenegro_census2003.png|мини|десно|220п|Етнички састав становништва Боке, према [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|попису из 2003. године]]]]
{{такође погледајте|Бокељи}}
 
▲Већа насеља у Боки су: [[Њивице]], [[Игало]], [[Херцег Нови]], [[Савина]], [[Мељине]], [[Зеленика]], [[Кумбор]], [[Ђеновићи]], [[Баошићи]], [[Бијела (Херцег Нови)|Бијела]], [[Каменари (Херцег Нови)|Каменари]], [[Костањица]], [[Морињ (Црна Гора)|Морињ]], [[Рисан]], [[Пераст]], [[Љута (Котор)|Љута]], [[Доброта (насеље)|Доброта]], [[Котор]], [[Шкаљари]], [[Муо]], [[Прчањ]], [[Столив|Доњи Столив]], [[Столив|Горњи Столив]], [[Лепетани|Лепетане]], [[Доња Ластва]], [[Горња Ластва]], [[Тиват]], [[Кртоли]], [[Луштица]], [[Росе]], а између њих је још десетак малих насеља.
 
{| class="wikitable"
Линија 183 ⟶ 192:
{{colbegin}}
* [[Бокељи]]
* [[Бококоторска књижевност]]▼
* [[Кртољски архипелаг]]▼
* [[Зетска епархија]]▼
* [[Бококоторска епархија]]
▲* [[Зетска епархија]]
* [[Митрополија црногорско-приморска]]
* [[Млетачка Далмација]]
▲* [[Бококоторска књижевност]]
* [[Млетачка Албанија]]
▲* [[Кртољски архипелаг]]
{{colend}}
 
Линија 193 ⟶ 204:
{{reflist|2}}
 
== Извори и литература ==
== Литература ==▼
=== Извори ===
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865/Gesta-Regum-Sclavorum-II}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737/Gesta-Regum-Sclavorum-I}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|editorlink=Ђула Моравчик|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Mošin|editor-first=Vladimir|editor-link=Владимир Мошин|title=Ljetopis popa Dukljanina|year=1950|location=Zagreb|publisher=Matica hrvatska|url=https://www.scribd.com/doc/46180048/Ljetopis-Popa-Dukljanina-MH-Zagreb-1950}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Pertz|editor-first=Georg Heinrich|title=Einhardi Annales|year=1845|location=Hanover|url=https://books.google.com/books?id=yBhKAAAAcAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Scholz|editor-first=Bernhard Walter|title=Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories|year=1970|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=sTzl6wFjehMC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|authorlink=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/doc/15762910/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2|pages=1-98}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{refend}}
 
▲=== Литература ===
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Доба Балшића (други део)|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 2|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|pages=49-133|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf}}
Линија 205 ⟶ 230:
* {{Cite book| ref = harv| first = Марко| last = Јачов| authorlink = Марко Јачов| title = Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку| url = http://books.google.com/books?id=vMM2AAAAMAAJ| year = 1990| location = Земун| publisher = Свети архијерејски синод Српске православне цркве}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|pages=279-444|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last1=Коматина|first1=Ивана|last2=Коматина|first2=Предраг|title=Настанак "Млетачке Албаније" и успомена на византијску власт у српском Поморју|journal=Историјски часопис|year=2018|volume=67|pages=55-82|url=https://www.academia.edu/38237917/Nastanak_Mleta%C4%8Dke_Albanije_i_uspomena_na_vizantijsku_vlast_u_srpskom_Pomorju_The_establishment_of_Venetian_Albania_and_the_memory_of_Byzantine_rule_in_the_Serbian_Littoral_}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Србија и Дукља у делу Јована Скилице|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2012|volume=49|pages=159-186|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881249159K}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Идентитет Дукљана према De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2014|volume=51|pages=33-46|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881451033K}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Костић| first = Лазо М.| authorlink = Лазо М. Костић| title = О српском карактеру Боке Которске| year = 1961| location = Цирих| url = https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Лакић|first=Зоран|authorlink=Зоран Лакић|title=Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке: Збирка докумената|year=1963|location=Титоград|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=yrouAAAAIAAJ}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бока_которска”