Романови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{Династија|
| назив = Романов{{-}}{{јез-рус|Романов}}
| грб = Coat of arms of the house Romanov.png
| држава = [[Руско царство]] <br /> [[Руска Империја]]
Ред 14:
| званична страница = [http://www.imperialhouse.ru/ Руски императорски дом]
}}
'''Романов''' ({{
== Поријекло ==
Ред 22:
Андреј Кобила је имао пет синова: Семјона Жеребеца, Александра Јелку, Василија Ивантеја, Гаврила Гавшу и Фјодора Кошку. Они су родоначелници 17 руских племићких кућа.<ref>Кобыла, Андрей Иванович; Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, т. XVa (1895), с. 497</ref>
Андреј Кобила и његови синови су се прозвали Кобилини док су се Фјодор Андрејевич и његов син Иван прозвали Кошкини. Дјеца Захарија Ивановича Кошкина су постали Кошкини-Захарини, а унуци само Захарини. Од Јурија Захаријевича су кренули Захарини-Јурјеви, а од његовог брата Јакова — Захарини-Јаковљеви. Дјеца Романа Јурјевича Захарина су постали Захарини-Романови, а унуци само Романови ({{јез-рус|Романовы}}). Први који је носио презиме „Романов“ био је Фјодор Никитич ([[патријарх московски Филарет]]) у част свога оца Никите Романовича и дједа Романа Јурјевича Захарина.<ref>Романовы; Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, т. XXVII (1899), с. 49—50</ref>
== Историја ==
Ред 31:
Ивана Грозног је наслиједио његов трећи син [[Фјодор I Звонар|Фјодор]] који није имао потомство. Након Фјодорове смрти и гашења 700-годишње династије [[Рјуриковичи|Рјурикович]] Земски сабор је [[1598]]. за цара изабрао [[Борис Годунов|Бориса Годунова]], Фјодоровог шурака. Он је владао до изненадне смрти [[1605]]. када га је наслиједио син [[Фјодор II Борисович]] који је убрзо погубљен заједно са мајком.
За вријеме Бориса Годунова породица Романов се налазила у царевој немилости. Старјешина породице Фјодор Никитич Романов и његова жена Ксенија су присилно замонашени, син Михаил затворен у манастир, а остали Романови ({{јез-рус|Романовы}}) су прогнани у далеке области. Управо је Фјодор Романов важио као главни ривал Борису Годунову при избору за цара.
Положај Романова се драматично промијенио након пада Годунова. Будући да је Фјодор Романов био сродник Фјодора Звонара, посљедњег цара из [[Рјуриковичи|Рјуриковича]], претенденти на престо током [[Смутно вријеме|Смутног времена]] су га хтјели на својој страни. Цар [[Лажни Димитрије]] га је као монаха поставио за митрополита ростовског, а затим [[Лажни Димитрије II]] за патријарха. Смутно вријеме је окончано позивањем на царски престо 16-годишњег [[Михаил I Фјодорович|Михаила Романова]], сина Фјодора Романова, као најближег сродника Рјуриковича (1613). Тиме је отпочела 300-годишња владавина Романова.
| |||