Манастир Крепичевац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
Између ова два места – левог Грозничевца и десног Крепичевца (гледано низводно) – протиче Радованска река која се врло брзо потом састаје са Црним Тимоком. {{цитат|Тако ова места – лево, десно и једна до две реке између њих – формирају идеалан пајскер-пиларски дуалистички топос према пуној рецептури: бели бог (хришћански манастир са водом која крепи) и црни бог (извор који изазива грозницу) раздвојени међусобно текућом водом (двема рекама).<!-- 3 -->|}}
== Предање о
Зашто цркву и то место назовају Крепичевац“ забележила је овако Мирослава Николић 1955. године по причању Бојке Радосављевић из Бољевца, тада старог 63 године:
{{цитат|Бежали људи од Турака па прешли Ртањ и Црну Реку и зауставили се у близини пет извора. Водио их је стари Јаблан, који им предложи да ту остану и живе, па су место назвали Јабланица. Но Турци их пронађу и не дадоше им да саграде и цркву. Зато се људи договоре да пронађу за цркву неко скровито место у шумама далеко од места где су се настанили. Нађу једну лепу падину и назову је Црквена падина. Ту су подигли себи цркву и долазили да се богу моле. Једном су се ту и сакрили бежећи од Турака, али када су следећи пут дошли нису нашли цркву. Видео се само траг куда је пресељена. Неки чобанин им исприча како је једне ноћи чуо велику буку, вику и ломњаву. И ујутру цркве није било на старом месту. Идући по утртом трагу угажене траве и поломљеног дрвећа, људи пронађу цркву поред једног хладног и бистрог извора. Када су се на њему умили и напили воде, болесни су били окрепљени. Зато цркву и то место назову Крепичевац“|}}
== Прошлост манастира ==
За [[Ktitor|ктитор]]а се сматра жупан Георгије, Јанов син, који на ктиторској композицији држи модел цркве, до њега је жена Зора, а до ње син Манојло. За Георгија се сматра да је унук Радул бега (1499 — 1508. године). Време изградње се везује крај [[15. век]] и почетак [[16. век]]а. Ретки су историјски списи о овом манастиру. Као активан се спомиње [[1761]]. и [[1780]]. године. М. Ђ. Милићевић у 19. веку помиње [[живопис]] унутар цркве из 1761. године, и да се испод њега виде фреске из непознатог доба. Између зидања Крепичевца и оближњег [[Манастир Лапушња|манастира Лапушње]] није протекао дужи временски период, и претпоставља се да оба манастира имају исте ктиторе.
| |||