Декларација о називу и положају хрватског књижевног језика — разлика између измена
Нова страница: File:Historical Croatian dialects in bih and cro 1.PNG|мини|350п|Распрострањеност хрватског кајкавског и чакавског… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 4. октобар 2019. у 22:39
Декларација о називу и положају хрватског књижевног језика je проглас којег су 1967. године објавили хрватски језикословци, незадовољни објављеним рјечницима и правописима у којима се језик, у складу са Новосадским договором, називао хрватскосрпским.
Споразум у Новом Саду није био по вољи хрватских лингвиста, па су га потписали ни они који, не желећи јавно да се супротставе. Стога су издали Декларацију и изнели своје негативне погледе на Новосадски споразум. Документ је потписало 18 хрватских научних и културних институција, укључујући Матицу Хрватску, Друштво хрватских књижевника, Хрватско филолошко друштво и Институт за хрватски језик и језикословље. [1]
Декларација је позив на спас хрватског идентитета и језика у контексту доминантног титоизма, али заправо означава почетак краја Југославије.
Хрватски језик за разлику од тзв. босански и црногорски језици имају историју, писане споменике и књижевну школу. Потоњи се своде на хрватску глагољицу и глагољашу. Покушаји сузбијања хрватског датирају из тзв. католичка пропаганда у српским земљама и стварање илирског језика почетком 17. века. А пратили су их илиризам у 19. веку.
У 2019. години најављен је Дан хрватске глагољице и глагољаше.