Јања Влајинац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 185.37.26.204 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 18:
}}
 
''' Јања Влајинац ''' ([[Врање]], 1817 — Врање, 1902) био је познати врањски трговац и индустријалац, један од највиђенијих људи у Србији у то доба. Прославио је име породице Влајинац и града [[Врање|Врања]] по читавом [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и даље.
 
== Биографија ==
 
Јања Влајинац је рођен 1817. године у [[Врање|Врању]]. Још веома млад, почео је да се школује и да стиче знања. Касније је Јања научио течно да говори турски и арнаутски језик. Иако је са Грцима активно трговао, није их волео, па ни њихов језик није хтео да учи.<ref name="љубица">{{cite book|last=Здравковић Џонов | first = Љубица | title = Знаменити Врањанци | publisher = Историјски архив "31. јануар" | location = Врање |isbn=978-86-88105-13-2 | edition = 2015.|pages=11-17 }}</ref>
 
Линија 29 ⟶ 28:
 
== Историјат породице Влајинац ==
Влајинци потичу од породице Стошић која се доселила у Врање у другој половини 18. века из [[Црвени Град|Црвеног Града]], села у општини [[Општина Трговиште|Трговиште]], које је онда припадало кривопаланачком срезу.<ref name="љубица" />
 
Влајинци потичу од породице Стошић која се доселила у Врање у другој половини 18. века из Црвеног Града, села у општини [[Трговиште]], које је онда припадало кривопаланачком срезу.<ref name="љубица" />
Први Влајинац је био Китан Стошић, али фамилија ће постати позната по Стоши, сину Димитрија и Влајинке. Димитрије је умро млад а баба Влајинка је очувала Стошине синове Јању и Димитрија. Удовица Влајинка је наставила да води домаћинство након смрти свог супруга и презиме Влајинац потиче од ње, као кључне фигуре у одгајању и васпитавању својих унука. Фамилија је била осредње имућна а веће богаство је стекла када су Јања и његов брат Димитрије завршили школе и почели да се баве трговином.<ref name="бундало" />
 
== Пионир ==
[[Датотека:Kuća porodice Vlajinac.jpg|мини|лево|Кућа породице Влајинац и редакција некадашњих Врањских новина]]
 
Да ли се првак рађа или постаје?
Јања Влајинац је први у Врању развио индустрију вина. Након ослобођења од Турака купио је атаре у Кусом блату где је од блатишта направио најродније њиве. Увео је наводњавање преко долапа. Искључиво се ограничио на производњу вина и пољопривреду. Вино је продавао и у иностранству. Производњу вина којом се бавио све је више усавршавао и развијао. На неколико изложби по ослобођењу је добио највиша признања. Први је 1858. године донео у Врање србијанске бачве с гвозденим обручима.<ref name="бундало" />
 
 
Први је донео свиње дунавске и беркширске расе. Јања је донео и разне пољопровредне модерне справе за то доба као што су: алат-тријер, ветрењачу, муљачу и друго.<ref name="љубица" />
 
Први је у Врању 1848. године подигао кућу на два нивоа. Кућа се и данас налази у улици Генерала [[Јован Белимарковић|Белимарковића]]-Влајинско сокаче. У тој кући је 1932. године била редакција ''Врањских'', ондашњих локалних новина.<ref name="бундало" />
 
[[Датотека:Kuća porodice Vlajinac.jpg|мини|лево|Кућа породице Влајинац и редакција некадашњих Врањских новина]]
Јања Влајинац је први направио бунар са точком и двема кофама за спуштање и вађење воде. Заменио лојане свеће лампама са петролеумом. Први је у Врању у својој кући поставио пећи и купио фијакер за своје уживање. <ref name="љубица" />
 
Линија 50 ⟶ 47:
 
== Карактерна личност ==
 
Не без разлога, остао је упамћен по напредном и специфичном начину живота. Био је изузетно прецизан и тачан. Умео је пажљиво и сигурно да препозна тачну вредност људи, њихов карактер и њихову способност. Због тога је само одабране људе поштовао и ценио. Сиротињу је помагао без изузетка. У његовој кући сви су морали радити од јутра до мрака. Први је устајао, а последњи легао да спава. Све је држао под конролом, сваки динар имао је своју правилну намену. Зато никад није имао падове већ само материјалне успоне. Од Јање Влајинца било је и богатијих људи у Врању али је он био најуреднији и најнапреднији домаћин. Био је строго моралан човек са смислом за хумор. Умерен у свему, никада се није заборавио у јелу и пићу нити је икада прескочио границу учтивости и пристојности.
 
== Поштовалац знања и науке ==
[[Датотека:OGLEDALO SRBSKO.jpg|мини|десно|Књига коју је Јања Влајинац поклонио свом унуку Милану Влајинцу]]
 
О Јањи су се испредале легенде и приче по старом Врању. Али, ни богатство које је стекао, ни одлуке којима је утицао на мењање друштвене стварности Врања нису биле пресудне у погледу памћења. Пресудна је била његова брига за школовање младих.
Линија 59 ⟶ 56:
 
Књига "Огледало Србско" штампана је у врло малом тиражу и постоји списак свих који је поседују.<ref name="љубица" /> Један од ретких који је поседовао ову књигу био је Јања Влајинац. Много је волео да се млади образују. Јању Влајинца је остављало без даха мудрост, упорност и знање. Поштовао је традицију и српство. Био је велики противник грчких владика, Ексархије и бугарске школе. Био јако разочаран када му је најмлађи син напустио српску школу, зато што се тамо тражио рад и због тога отишао у Бугарску. Није успео да свог најмлађег сина спреми за ма какав посао. Разочаран својим синовима, последњих година живота нашао је утеху у првом унуку [[Милан Влајинац|Милану Влајинцу]]. Пред саму смрт Влајинчеву, унук му је докторирао на Пољопривредном факултету Универзитета у [[Хале]]у и своју докторску дисертацију посветио свом деди. Из пијетета, на гробу му је подигао спомен-плочу. Из истих побуда је свога покојног деду уписао и за члана добротвора [[Друштво светог Саве|Друштва Светог Саве]].<ref name="бундало" />
 
[[Датотека:OGLEDALO SRBSKO.jpg|мини|десно|Књига коју је Јања Влајинац поклонио свом унуку Милану Влајинцу]]
Јања Влајинац је умро 1902. у 84. години.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
 
== Спољашње везе ==