Википедија

Плантажа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: Плантажа је данас обично велика површина пољопривредног земљишта на којој се узгаја нека…
 
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Malaysia-tea plantation.jpg|мини|Плантажа чаја на Малезији]]
Плантажа је данас обично велика површина [[пољопривредног земљишта]] на којој се узгаја нека монокултура. Плантаже су се некад везивале за тропске и суптропске крајеве на којима се узгајао дуван, памук, кафа, шећерна трска или тропска дрва. [1][2]
'''Плантажа''' је данас обично велика површина [[пољопривредног земљишта]] на којој се узгаја нека [[Monokultura|монокултура]]. Плантаже су се некад везивале за [[Тропске шуме|тропске]] и [[суптропске крајеве]] на којима се узгајао [[Дуван (производ)|дуван]], [[Памук (биљка)|памук]], [[кафа]], [[шећерна трска]] или тропска дрва. <ref>{{Cite web|url=https://www.dictionary.com/browse/plantation|title=Definition of plantation {{!}} Dictionary.com|website=www.dictionary.com|language=en|access-date=2019-10-05}}</ref> <ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/plantation-agriculture|title=Plantation {{!}} agriculture|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2019-10-05}}</ref> Реч плантажа је у српски дошла од енглеске речи плантатион, а она је у енглески дошла из латинског од глагола плантаре = садити. <ref>{{Cite web|url=https://www.allwords.com//word-plantation.html|title=Definition of plantation|website=www.allwords.com|language=en|access-date=2019-10-05}}</ref> Та се реч око 1610. употребљавала за оснивање [[Колонија|колоније]] у новој земљи<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.etymonline.com/search?q=Plantation|title=plantation {{!}} Search Online Etymology Dictionary|website=www.etymonline.com|access-date=2019-10-05}}</ref>, а као именица за велику пољопривредну фарму на којој се узгаја дуван или памук први пут 1706.<ref name=":1" /> Шпанци су за исту ствар употребљавили реч [[хациенда]]. <ref name=":1" />
[[Датотека:Coffee plantation, Kauaʻi 58.jpg|лево|мини|Плантажа кафе на Хавајима]]
 
== Историја ==▼
{{Радови у току}}
Плантаже су се почеле појављивати од 18. века, и то у европским колонијама у Америци и Африци.<ref [2name=":0" /> ]Оне су у суштини биле нова (стара) роба - врло сличне античким римским латифундијамаслфундијама. Kако су велике латифундије тражиле пуно јефтиног робовског рада, да би биле економичне, тако су и плантаже почивале на [[робовском раду[2]]<ref name=":0" />, и биле највећи купац робова. У та времена врло се мало роба исплатило превозити у Европу - осим зачина и ретких драгоцених роба (злато, драго камење, слоновача) прва култура која је доживела комерцијални успех била је [[шећерна трска]], која се почела интезивно узгајати на великим површинама по шпанским карипским колонијама.▼
 
Прва северноамеричка култура коју се исплатило експортирати у ЕвропуЕвропи био је дуван, али он је тражио велику количину руку за бербу и даљу обраду - тако су настале велике плантаже по јужним америчким државама. Оне су биле самосталне економске јединице способне да се саме о себи брину[2]<ref name=":0" />, захваљујући бројним робовима који су живели у крајње јадним условима. Након дувана отпочела је садња памука, риже, чаја и других култура које би се показале економски исплативима. Плантаже су ницале и по Бразилу, Африци и по свим деловима света где су се европски колонисти успели дочепати великих количина земље. Оне су увек биле специјализоване за само једну до две културе.▼
 
Након америчког грађанског рата и укидања ропства, нестало је великих класичних плантажа по америчком југу, добар део њих подељен је на бројне мање фарме, али су неке наставиле радити тако да су бившим робовима дали земљу у наполицу[2]<ref name=":0" />, па је њихова експлоатација настављена у другом облику. Велике плантаже задржале су се до данашњег дана, по читавом свету, иако не у истом облику - данас се за њихово одржавање користи много мање радне снаге - (већином су то плаћени радници) иако се и данас кад треба пуно јефтиног људског рада као код бербе, користе привремени радници имигранти, који често раде илегално, без икаквих права, па то по многочему подсећа на ропство.▼
Реч плантажа је у српски дошла од енглеске речи плантатион, а она је у енглески дошла из латинског од глагола плантаре = садити[3] Та се реч око 1610. употребљавала за оснивање колоније у новој земљи[4], а као именица за велику пољопривредну фарму на којој се узгаја дуван или памук први пут 1706. [4] Шпанци су за исту ствар употребљавили реч хациенда. [4]
 
 
Плантажа кафе на Хавајима
 
▲Историја
 
▲Плантаже су се почеле појављивати од 18. века, и то у европским колонијама у Америци и Африци. [2 ]Оне су у суштини биле нова (стара) роба - врло сличне античким римским латифундијама. Kако су велике латифундије тражиле пуно јефтиног робовског рада, да би биле економичне, тако су и плантаже почивале на робовском раду[2], и биле највећи купац робова. У та времена врло се мало роба исплатило превозити у Европу - осим зачина и ретких драгоцених роба (злато, драго камење, слоновача) прва култура која је доживела комерцијални успех била је шећерна трска, која се почела интезивно узгајати на великим површинама по шпанским карипским колонијама.
 
▲Прва северноамеричка култура коју се исплатило експортирати у Европу био је дуван, али он је тражио велику количину руку за бербу и даљу обраду - тако су настале велике плантаже по јужним америчким државама. Оне су биле самосталне економске јединице способне да се саме о себи брину[2], захваљујући бројним робовима који су живели у крајње јадним условима. Након дувана отпочела је садња памука, риже, чаја и других култура које би се показале економски исплативима. Плантаже су ницале и по Бразилу, Африци и по свим деловима света где су се европски колонисти успели дочепати великих количина земље. Оне су увек биле специјализоване за само једну до две културе.
 
▲Након америчког грађанског рата и укидања ропства, нестало је великих класичних плантажа по америчком југу, добар део њих подељен је на бројне мање фарме, али су неке наставиле радити тако да су бившим робовима дали земљу у наполицу[2], па је њихова експлоатација настављена у другом облику. Велике плантаже задржале су се до данашњег дана, по читавом свету, иако не у истом облику - данас се за њихово одржавање користи много мање радне снаге - (већином су то плаћени радници) иако се и данас кад треба пуно јефтиног људског рада као код бербе, користе привремени радници имигранти, који често раде илегално, без икаквих права, па то по многочему подсећа на ропство.
 
Данас плантаже постоје по читавом свету, као економичан начин производње банана, ананаса, кикирикија, кафе, чаја, памука, парадајза, јабука и бројних других пољопривредних култура.
 
== Плантаже по југославенским просторима ==
Прве плантаже у нашим крајевима биле су велики засади [[мандарина]] и [[наранџа]] по [[црногорском приморју]] и неретљанској[[неретвљанској долини]], подигнути крајем 1950-их. [5]<ref>{{Cite web|url=https://www.agroklub.com/vocarstvo/poceci-sadnje-i-razvoj-uzgoja-mandarina/2313/|title=Počeci sadnje i razvoj uzgoja mandarina|website=Agroklub.com|language=hr|access-date=2019-10-05}}</ref> Након њих на исти начин грађени су велики [[Виноград|виногради]] (Умаг, Володер, Попово поље, Kутјево, Неготино, Kавадарци, Kосово поље), касније се тако почело узгајати [[Јабука|јабуке (Боринци)]], [[Маслина|маслине]] и бројне друге културе.▼
 
== Референце ==
▲Прве плантаже у нашим крајевима биле су велики засади мандарина и наранџа по црногорском приморју и неретљанској долини, подигнути крајем 1950-их. [5] Након њих на исти начин грађени су велики виногради (Умаг, Володер, Попово поље, Kутјево, Неготино, Kавадарци, Kосово поље, касније се тако почело узгајати јабуке (Боринци), маслине и бројне друге културе.
<references />
[[Категорија:Пољопривреда]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Плантажа”