Јаков Игњатовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
Кад је народна странка [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]] повела заједничку политичку борбу са Мађарима против Беча, Игњатовић је активно учествовао у тој борби и два пута је биран за [[народни посланик|посланика]]. Кад је народна странка напустила Мађаре, Игњатовић, супротно огромној већини Срба у [[Војводина|Војводини]], остаје доследан пријатељ Мађара и поборник српско-мађарског споразума. Због тога је нападан као '''мађарон''' и био принуђен да живи одвојено од српског друштва, све до смрти. То је рђаво утицало на његов глас као књижевника. Подсмевао му се у јавности нарочито [[Јован Јовановић Змај]] у свом хумористичком листу ''Стармали'' 1879-1881. године<ref>"Стармали", Нови Сад 1880.</ref>
Изабран је за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] 23. јануара 1888. године. Био је такође члан Матице српске у Новом Саду и носилац српског ордена Св. Саве.<ref>"Мале новине", Београд 29. јун 1889.</ref> Умро је у Новом Саду јуна [[1889]]. године "уочи Ивандана", где је и сахрањен на Успенском гробљу. Његови потомци данас живе и раде у Пироту.
[[Датотека:Јаков Игњатовић.JPG|мини|десно|Гроб Јакова Игњатовића на Успенском гробљу у Новом Саду]]
| |||