Замак Хуњади — разлика између измена

Замак Хуњади подигла је породица Анжу на месту некадашњег римског логора и служио је као утврђење све до средине [[14. век]]а, када постаје седиште трансилванијског владара [[Јанош Хуњади|Јаноша Хуњадија]]. Замак је, првобитно, од мађарског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда]], добио Хуњадијев отац Војк, као отпремнину, 1409. године. Тврђава се састоји од низа правоугаоних хала, које су повезане кружним и правоугаоним [[Куле|кула]]ма, коришћеним за одбрану и као затворске ћелије. Галерија и последња кула за одбрану, која је остала непромењена још од времена Јаноша Хуњадија, као и кула Капистрано, неки су од најзначајнијих делова конструкције.

=== Кула Небојша ===
Та највиша и најмоћнија кула - донжон, носи српско име '''Небојша'''; како пише на информативној табли за туристе. Име потиче од чињенице да су посаду куле чинили на почетку Срби војници. Готово идентична тој кули коју је подигао Хуњади, постојала је на Калемегдану у Београду, а подигао ју је пола века раније српски деспот Стефан Лазаревић.<ref>"Треће око", Београд 8. отобар 2019.</ref> НаконЗа Јаношоверазлику смртиод градњуданашње мање у Доњем граду, српски деспот је прву, велику-високу кулу тог имена, подигао на Горњем граду. Опис те чувене куле која је наставиосрушена његовоко син1690. [[Матијагодине, Корвин]]дао је 1430. године Константин Костенски.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1. април 1939.</ref>