Буквари код Срба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
== Историја ==
Српсим, најстаријим штампаним букваром, сматра се Буквар инока Саве (Дечанца), из периода употребе
Од 1602. године почињу на тлу данашње Србије да се користити и руски буквари (на црквенословенском језику). Међутим највећи продор руских буквара настао је након доласка [[Максим Суворов|Максима Суворова]] у Сремске Карловце са 400 примерака буквара Теофана Прокоповича и 70 руских граматика црквенословенског језика (1726), када је покренута је снажна обнова школовања богословског и учитељског подмлатка који ће касније деловати на свим српским просторима. Прокоповичев буквар доживеће низ издања, прештампавања на Цетињу 1836. године, као и у Новом Саду 1853. године.Са букваром Теофана Прокоповича ушао је рускоцрквени језик и рускоцрквена ћирилица у српску писменост и од тог времена је у употреби у српској цркви.<ref>Димитрије Богдановић, 2000. ''Почеци српске књижевности'', Историја српског народа, том I (212–230), треће издање, Српска књижевна задруга, Београд.</ref>
| |||