Јован Хаџи-Ђокић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 19:
'''Академик професор Др Јован Хаџи-Ђокић''' — ([[Бајина Башта]], 16. 8. 1944.) уролог ,члан Српске академије науке и уметности.
Рођен је у Бајној Башти од оца Боривоја Хаџи -Ђокића пореклом из [[Власотинце|Власотинца ]] и мајке Вере(девојачко, Милекић).
Детињство је провео у Бајној Башти. Од седме године живота породица се сели у село Турековац ,надомак Лесковца. Основно и средње образовање стекао је у [[Лесковац|Лецковцу]].
== Образовање и обука ==
Дипломирао је на Медицинском факултету у [[Београд]]у 1969. године. Од 1970. године ради као асистент приправник на Институту за хистологију и ембриологију [[Медицински факултет у Београду|Медицинског факултета у Београду]]. У фебруару 1973. године запослио се на уролошкој клиници на Медицинском факултету у Београду. Магистарски рад под називом "Утицај тестостерона на простату пацова" одбранио је 1976. године на Медицинском факултету у Београду, а ментором га је водио академик Владимир Пантић. Специјалистички испит положио је 1977. године на уролошкој клиници у Београду са великим успехом, пред комисијом којом је председавао академик Сава Петковић. 1982. на Медицинском факултету у Београду одбранио је докторску дисертацију под називом "Утицај ћелија простате на сексуалне стероиде". За асистента на смеру Хирургија-урологија изабран је 1977. године, а за доцента 1985. године.
За ванредног професора именован је 1989. године, а 1993. године за редовног професора.
Ред 30:
== Радна биографија ==
Од 1985. године обавља функцију шефа одељења у Институту за урологију и нефрологију Клиничког центра Србије, а 1994. године изабран је за директора Института. Од јула 1998. до октобра 2000. године био је генерални директор [[Клинички центар Србије|Клиничког центра Србије]]. Био је и председник савезне комисије за дрогу. Током шестогодишњег периода од 1994. до 2000. године био је председник Удружења уролога Југославије и у том периоду организовао три успешна Конгреса уролога Југославије са међународним учешћем (Нови Сад, Подгорица, Београд).
За своју књигу „Тумори мокраћне бешике“ и за допринос развоју урологије добио је Октобарску награду града Београда 1996. године. Октобра је добио награду Града Лесковца 2004. године за допринос развоју урологије у Србији и Лесковцу.
Од 1994. до 2009. године био је председник комисије за полагање специјалистичког испита из урологије на Медицинском факултету у Београду. Један је од оснивача и председник управног одбора у два мандата Школе оперативне урологије у Пироту, која је значајно побољшана урологија у Србији.
У нашој земљи је први пут успешно извео операцију „радикалне перинеалне простатектомије“.
Линија 53 ⟶ 52:
Члан је уређивачких одбора у неколико часописа: Урологија фондације (Софија), Фацта Университатис (Ниш), Медицус (Пирот) и Андрологиа (Софија).
Редовни је члан Медицинске академије Српског лекарског друштва и члан Одбора за хируршку групу. Изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности ([[САНУ]]) 1993. године, а за пуноправног члана 5. новембра 2009. године.
Изложио је преко 40 дежурних предавања, у земљи и иностранству, од којих су најзначајнија: на КСВИИ светском конгресу о урологији у Букурешту, маја 2005. одржао је предавање под називом „Поправак весиковагиналне и весикутеринске фистуле“. На Универзитету Семелвеис у Будимпешти, 27. новембра 2007., одржао је предавање под називом „Диверзија мокраће на континенту“. Предавао је и на Македонској академији наука и уметности (МАНУ), као и на Црногорској академији наука и уметности (ЦАНУ).
| |||