Ислам у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 19:
Ислам је почео да се убрзано шири [[Рашка|Рашком]] државом заједно са отоманским освајањима у 14. и [[15. век]]у. Након прикључења [[историја Србије у средњем веку|средњовековне српске државе]] [[Османско царство|Османском царству]], ислам је током времена у појединим областима постао преовлађујућа вера. Неки од најзнаменитијих Срба муслимана из тог периода били су [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-паша Абоговић]] (1420—1473) и [[Мехмед-паша Соколовић]] (1505—1579), који је постао велики везир Османског царства. Етнички разнолика исламска заједница Србије је углавном настајала дуготрајним процесом исламизације локалног словенског живља и досељавањем Турака и других муслимана с истока.<ref name="Енциклопедија живих религија">Ислам у Југославији, Енциклопедија живих религија, Нолит. {{page1|publisher=|location=Београд| year = 2004|isbn=978-86-19-02360-3| pages = }}</ref> Међу појединим научницима је популарна тзв. »богумилска теза«, да муслимани словенског порекла и језика претежно потичу од [[богумили|богумила]], којима је прихватање ислама обезбеђивало континуитет верске посебности. Иако је ова теза широко оспоравана, такође је научно обеснажено и једнострано виђење исламизације као претежно насилног превођења у нову веру.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Обично се претпоставља да су мотиви хришћанских поданика Османског царства да прихвате државну веру били пре свега економског и социјално-политичког карактера.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
Током неколико векова, ислам је био службена државна религија, али је [[трпељивост|толерисано]] постојање и других вероисповести. [[Државна организација Османског царства|Отоманским системом]] верске аутономије је признатим верским групама било омогућено да успоставе своје самосталне заједнице зване [[Милет (Османско царство)|милети]], у којима су задржавале своје сопствене верске [[закон]]е, [[традиција|традиције]] и [[језик]], под заштитом [[султан]]а. Иако је државна религија био ислам, у истом граду су заједно живеле [[хришћани|хришћанске]], [[јевреји|јеврејске]] и муслиманске заједнице. На основу система милета, становници немуслимани у муслиманској држави су уживали правну, судску и културну аутономију.<ref>[http://www.scribd.com/doc/13028380/Uvod-u-Islam-dr-Muhammed-Hamidullah dr. Muhammed Hamidullah, Uvod u Islam], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Због овога се мултинационално Османско царство узима за пример толеранције на основи национално-религијских разлика{{чињеница| date = 11. 2013.}}, а систем милета за рани пример [[религијски плурализам|религијског плурализма]].<ref name=Sachedina>{{Cite book| last = Sachedina| title = The Islamic Roots of Democratic Pluralism | first = Abdulaziz Abdulhussein | year = 2001| publisher =
=== Београд у Отоманском периоду ===
Ред 85:
* Ф. Карчић, Шеријатски судови у Југославији 1918-1941, Сарајево, 1986.
* {{Cite book| ref = harv| last = Новаковић| first = Драган| chapter = Став исламске заједнице према догађајима на Косову и Метохији од 1981. до 1991. године| title = Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа| year = 2006| location = Београд| publisher = Српска академија наука и уметности| url = https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/14PejinJovan.pdf| access-date = 01. 08. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170801072608/https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/14PejinJovan.pdf| archive-date = 01. 08. 2017|url-status=dead| df = |pages= 311-331}}
* {{Cite book| ref = harv| last1 = Шаљић| first1 = Јована Д. | authorlink1 = | year = 2015|
* {{Cite book|ref=harv|last=Раковић|first=Александар|authorlink=Александар Раковић|chapter=Милан Стојадиновић и питање премештања седишта југословенског реис-ул-улеме из Београда у Сарајево|title=Милан Стојадиновић: Политика у време глобалних ломова|year=2013|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|pages=243-257}}
* {{Cite journal|last=Раковић|first=Александар|authorlink=Александар Раковић|title=Српски идентитет муслимана словенског порекла на постјугословенском простору у 21. веку (са освртом на повесни идентитет Срба муслимана)|journal=Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе|year=2016|volume=13|issue=31|pp=171–183|url=http://kpolisa.com/KP31/KP31-II-1_Rakovic.pdf}}
| |||