Трепча (средњовековни рудник) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
мНема описа измене |
||
Ред 7:
У доба цара [[Стефан Душан|Душана]] (краљ [[1331]]—[[1346]],([[1346]]—[[1355]]) ), уведена је [[1349]]. године забрана продаје и извоза трепчанског [[Пб|олова]], које је предавано [[Јаков Серски|монаху Јакову]]. Он је надзирао градњу Душанове задужбине [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Светих Архангела]] код [[Призрен]]а. Олово је коришћено за покривање манастирских цркава, а Јаков је касније постао први [[игуман]] манастира.
После [[Распад Српског царства|распада Српског царства]], Трепча улази у састав области [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]], који је у њој ковао свој новац. Након [[Косовска битка|Косовске битке]] ([[1389]]) и његовог слома ([[1393]]), [[Османско царство|Османлије]] заузимају оближње тврђаве [[Средњовековни град Звечан|Звечан]] и [[Јелеч рашки (тврђава)|Јелеч]], а од [[1396]]. године се јавља и њихов [[кадија]] у оближњем рударском тргу [[Глухавица|Глухавици]].
Нешто касније, у Трепчи се јављају значајне властелинске породице Родопа и [[Големовићи|Големовића]].[[Никола Родоп]] је после [[Битка код Ангоре|Ангорске битке]] ([[1402]]) избавио из [[цариград]]ског затвора [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], док је [[војвода]] [[Големовићи|Оливер Големовић]] био утицајна личност у доба деспота Ђурђа.
| |||