Милош Минић — разлика између измена

По ослобођењу Србије, [[1944]]. године, постаје посланик [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС). Априла [[1945]]. године је именован за јавног тужиоца [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]]. После именовања за јавног тужиоца, поново је преведен у војну службу, с чином [[пуковник]]а. Био јавни тужилац на суђењу [[Драгутин Кесеровић|Драгутину Кесеровићу]], [[Војислав Лукачевић|Воји Лукачевићу]], [[Бранко Гашпаревић|Бранку Гашпаревићу]] и другима.

Минићев највећи правни случај био је тзв. „[[Београдски процес]]“, одржан између [[10. јун]]а и [[15. јул]]а [[1946]]. године у згради Војног пешадијског училишта на [[Топчидер]]у у Београду. У поступку је наступао као главни тужилац. Први међу оптуженима био је генерал [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], вођа [[Југословенска војска у отаџбини|Равногорског покрета]], због чега је овај процес познат и као „суђење Дражи Михаиловићу“. Поред њега, оптужено је било још двадесет троје особа -— припадници ЈВУОЈВуО , затим војни команданти и политички функционери [[Влада народног спаса Милана Недића|Недићевог режима]] и [[Југословенски народни покрет Збор|Љотићевог покрета]], као и предратни српски политичари анти-комунистичког опредељења; оптужени су били и чланови бивше Југословенске владе у избеглиштву, којима се судило у одсуству.

Од 1945. године Минић је непрекидно био биран за посланика [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] и за посланика [[Скупштина СФРЈ|Народне скупштине ФНРЈ]], првог и другог сазива. Био је члан Уставотворног одбора Уставотворне скупштине ФНРЈ и учествовао је у изради [[Устав Федеративне Народне Републике Југославије|првог Устава ФНРЈ]], 1946. гдоинегодине. Као председник Уставног одбора Уставотворне скупштине Србије, руководио је израдом [[Устав Србије из 1947. године|првог Устава НР Србије]], [[1947]]. године.