Прекомурје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерење на Прекомурска (регија) |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Slika:Obcine-Prekmurje.png|мини|десно|300 п|Прекмурје на карти Словеније]]
'''Прекмурје''' ([[мађарски језик|мађ.]] ''-{Muravidék}-'') неслужбена је покрајина у [[Словенија|Словенији]], на њеном крајњем сјевероистоку, смјештена с лијеве стране [[река |ријеке]] [[Мура|Муре]], а граничи с [[Аустрија|Аустријом]] на западу, с [[Мађарска|Мађарском]] на сјеверу и сјевероистоку, с [[Хрватска|Хрватском]] на југоистоку, те са словеначком покрајином [[Штајерска (Словенија)|Штајерском]] на југозападу. Средиште је Прекмурја град [[Морска Собота]].
==Природне одлике==
Прекмурје је најсиромашније подручје у [[Словенијa|Словенији]], а већином је то [[пољопривреда|пољопривредни]] крај. Сјеверни дијелови овога подручја брежуљкасти су (побрђе [[Горичко]]), а врхови брегова досежу до висине између 150 и 400 -{m}-. Највећа је ријека, уз Муру, [[Ледава]].
Средиште је Прекмурја град [[Морска Собота]], а остали мањи градови су: [[Лендава]], [[Добровник]], [[Турнишче]], [[Белтинци]] и [[Чреншовци]].
==Историја==
[[Слика:MSobota1.JPG|мини|300 п|десно|Град [[Мурска Собота]] је средиште Прекомурја]]
Подручје Прекмурја увијек је било [[Економија|економски]] и [[политика|политички]] одвојено од остатка словеначких подручја. [[Словенци]] су се овамо доселили с источних [[Алпе|Алпи]] након што су [[Франци]] побиједили [[Авари|Аваре]] у доба владавине [[Карло Велики|Карла Великога]]. У [[9. век|9. веку]] ово подручје припада словенској држави познатој као [[Балатонско кнежевство]], а од [[10. век|10. века]] било је под директним утицајем [[Угарска|Угарске]], што је имало битну улогу у развоју етничких и језичних прилика у том крају.
Кроз цијело раздобље [[Хабзбуршка Монархија|хабзбуршке]] власти везе с остатком словеначких крајева биле су изразито слабе, већ и стога што је Прекмурје припадало Угарској и то њеним [[жупанија]]ма [[Жупанија Ваш|Ваш]] (већина Прекмурја) и [[Жупанија Зала|Зала]] (подручје Лендаве), док су црквено припадали [[Сомбатхељска бискупија|Сомбатхељској бискупији]]. Ипак, словеначки су се становници овог подручја увијек досљедно називали Словенцима, док су у другим крајевима превладавали покрајински називи, посебице у [[Крањска|Крањској]], [[Штајерска|Штајерској]] и [[Корушка|Корушкој]]. Свој су крај крајем 19. вијека називали ''Словенска крајина''.
За разлику од осталих словеначких крајева, овдје је постојало велепосједништво с пространим обрадивим површинама, док су сељаци имали врло мало властите земље, те се развио „аграрни пролетаријат“ који је тражио посао по цијелој Угарској.
Премда су јеш од [[1848]]. постојала настојања да се Словенци Прекмурја сједине с осталим словеначким покрајинама, то се није могло остварити. Усто, Словенци су овдје били у великом броју [[протестантизам|протестанти]] [[лутерани]] или [[калвинисти]], а уз [[Мађари|Мађаре]] ту је живио и велики број [[Јевреји|Јевреја]].
По успостављању [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске Монархије]] [[1867]]., Прекмурје је проживљавало тежак притисак мађаризације. Тако је закон о школству из [[1907]]. предвиђао да немађарска дјеца по завршеном 4. разреду основне школе морају говорити и писати [[мађарски језик|мађарски]]. Народну свијест на преласку из 19. у [[20. век]] почела је подизати скупина [[Католичка Црква|католичких]] свештеника окупљених око [[Франц Иваноци|Франца Иваноција]]. Први је пут [[Застава Словеније|словеначка застава]] у овој покрајини истакнута [[1897]]. године и то управо на [[млада миса|младој миси]] Иваноцијевог сарадника Јожефа Клекла у [[Тишина (Словенија)|Тишини]]. Тада је састављен политички програм који је наглашавао важност вјере у приватном и јавном животу, захтијевао вјерско поучавање на народном језику, као и издавање часописа на [[словеначки језик|словеначком]]. Овај је крај крајем аустро-угарске власти обухватао око 1.000 -{km}-, а имао је око 90.000 становника који су свој идентитет сачували све до приључења [[Краљевина СХС|Краљевини СХС]] [[1919]]. године.
Право језично и културно јединство с осталим Словенцима остварено је тек након [[Први свјетски рат|Првог свјетског рата]], кад је Прекмурје [[Тријанонски споразум|Тријанонским споразумом]] припојено Краљевини СХС. Између [[1918]]. и [[1922]]. ово је подручје припадало [[Марибор]]ској жупанији, од 1922. до [[1929]]. Мариборској регији, а од 1929. до [[1941]]. [[Дравска бановина|Дравској бановини]]. За вријеме [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]] Прекмурје је окупирала [[Мађарска]], а од [[1945]]. оно је здружено са словеначким земљама које и данас чине [[Словенија|Словенију]].
==Становништво==
Приликом припојења Краљевини СХС у Прекмурју је живјело 92.295 становника, од којих је њих 74.199 говорило [[Словеначки језик|словеначки]], 14.065 [[Мађарски језик|мађарски]], а 2.540 [[њемачки језик]].
Становништво Прекмурја данас је већином [[Словенци|словеначко]], но присутна је и бројна [[Мађари|мађарска]] национална мањина. Мађара има највише у сјеверном и источном дијелу покрајине, те имају право на једно мјесто у [[Словенски парламент|Словенском парламенту]]. Поред тога, има и много [[Роми|Рома]].
У цијелој покрајини влада двојезичност. У општинама [[Општина Лендава|Лендава]], [[Општина Доброњак|Доброњак]], [[Општина Ходош|Ходош]] други званични језик је [[Мађарски језик|мађарски]].
==Види још==
* [[Република Прекмурје]]
* [[Међумурје]]
* [[Градишће]]
[[Категорија:Покрајине Словеније]]
[[ca:Prekmurje]]
[[cs:Zámuří]]
[[de:Prekmurje]]
[[en:Prekmurje]]
[[es:Prekmurje]]
[[fr:Prekmurje]]
[[gl:Prekmurje]]
[[hr:Prekmurje]]
[[hu:Muravidék]]
[[id:Prekmurje]]
[[it:Prekmurje]]
[[ja:プレクムリェ地方]]
[[nl:Prekmurje]]
[[pl:Prekmurje]]
[[ru:Прекмурье]]
[[sh:Prekmurje]]
[[sl:Prekmurje]]
| |||