Османско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 107:
{{Посебан чланак|Српска револуција|Грчки рат за независност|Кримски рат|Невесињска пушка|Берлински конгрес}}
Може се рећи да у 19. веку Османско царство више ни није светска сила. Заостало је технолошки и није више могло да се такмичи са европским силама, што су те државе и те како користиле, и царство је постало, могло би се рећи, једно поље на коме су ратовале друге силе за утицај. Султан [[Селим III]] (1789—1807) био је свестан овога и направио је прве покушаје да модернизује турску војску, али су реформе зауставиле верске вође и јаничарски корпус. Љубоморно чувајући своје повластице и оштро се
[[Српска револуција]] (1804—1815) је означила период националних буђења на Балкану током [[источно питање|источног питања]]. Суверенитет Србије као наследне монарије под [[Обреновићи|властитом династијом]] је ''de jure'' признат 1830.{{sfn|Berend|2003|p=127}} Грци су подигли [[Грчки рат за независност|устанак]] 1821. Побуну из Молдавије која је била диверзија пратила је главна револуција на [[Пелопонез]]у. Грчка је 1829, уз северне делове [[Коринтски залив|Коринтског залива]], постала први део Османског царства који је стекао независност. До половине 19. века Османско царство је већ било називано „[[Болесник на Босфору|болесником на Босфору]]“. Вазалне државе — [[Кнежевина Србија|Србија]], [[Влашка]], [[Молдавија (покрајина)|Молдавија]] и [[Књажевина Црна Гора|Црна Гора]] су током 1860-их и 1870 добиле независност.
| |||