Рухолах Хомеини — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења |
. |
||
Ред 24:
}}
'''Рухолах Мусави Хомеини''' ({{јез-пер|روحالله موسوي خمینی}}‎, {{јез-ар|روحالله الموسوي الخميني}}‎;<ref>{{Citation| title =Constitution of the Islamic Republic of Iran, Chapter 1, Article 1| publisher = [[Constitution of the Islamic Republic of Iran]]| url =https://en.wikisource.org/wiki/Constitution_of_the_Islamic_Republic_of_Iran}}</ref> ([[Хомеин]], [[24. септембар]] [[1902]]<ref name="Reich">{{cite book|last=Reich|first=Bernard|url=https://books.google.co.uk/books?id=3D5FulN2WqQC&pg=PA310|title=Political Leaders of the Contemporary Middle East and North Africa: A Biographical Dictionary|location=Westport, CN|publisher=Greenwood Press|year=1990|pages=310}}</ref> — [[Техеран]], [[3. јун]] [[1989]]), је био [[иран]]ски политичар и [[ајатолах]]. Био је ирански политички и [[Врховни вођа|духовни вођа]] од [[иранска револуција|исламске револуције]] [[1979]]. до своје смрти. Наследио га је [[Али Хамнеј]]
Године 1950, је проглашен [[ајатолах]]ом, што је највећи чин верског вође код исламских [[шиизам|шиита]].<ref>{{cite web|title=Ayatollah Khomeini (1900–1989)|url=http://www.bbc.co.uk/history/historic_figures/khomeini_ayatollah.shtml|publisher=BBC – History|accessdate=20. 6. 2013}}</ref> Током антивладиних демонстрација [[1963]]. изјаснио се против аграрних реформи и западњачког владања [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамеда Резе Пахлавија]], због чега је одмах био послат у затвор. Пошто је насилно протеран из [[Иран]]а [[1964]]. отишао је да живи у [[Ирак]], но протерао га је и [[Садам Хусеин]], па се 1978. сместио покрај [[Париз]]а, одакле је агитирао за рушење шаха. Дана 1. фебруара 1979, две седмице након што је шах напустио Иран, Хомеини се вратио попраћен овацијама. Проглашен је верским вођом Иранске револуције и четири дана касније постављен је за члана владе. У новембру 1979. Хомеини је одобрио иранским милитантима напад на америчку амбасаду у [[Техеран]]у. Референдумом из децембра [[1979]]. проглашен је нови устав који је именовао Хомеинија доживотним политичким и верским вођом. Поново је постављен строги исламски закон. Одуговлачио је [[Ирачко-ирански рат]] и уз горчину прихватио УН-ово примјирје [[1988]].
Хомеини је био ''[[Marja'|марја]]'' („извор опонашања“) у [[Дванаестници|дванаестничком]] [[Шиизам|шиитском]] исламу, [[иџтихад]] или [[Faqīh|факих]] (стручњак за [[шеријат]]) и аутор више од 40 књига, али пре свега је познат по својим политичким активностима. Он је провео више од 15 година у егзилу због свог противљења последњем шаху. У својим списима и проповедима проширио је теорију ''[[Guardianship of the Islamic Jurist|велајат-ел факих]]'', „старатељство исламских правника (клерикална власт)”, како би укључио [[Теократија|теократску]] [[Islamic Government: Governance of the Jurist|политичку владавину исламских правника]]. Овај принцип (иако широј јавности није био познат пре револуције),<ref>Abrahamian, ''Iran,'' (1982) p. 478–9</ref><ref>Hamid Algar, 'Development of the Concept of velayat-i faqih since the Islamic Revolution in Iran,' paper presented at London Conference on vilayat al-faqih, in June 1988, quoted in "The Rule of the Religious Jurist in Iran" by Abdulaziz Sachedina, p. 133 in ''Iran at the Crossroads'', edited by John Esposito and R. K. Ramazani</ref> додат је новом иранском уставу<ref>Moin, ''Khomeini'', (2000), p. 218</ref> након што је стављен на референдум.<ref>{{cite web |url=http://www.nyulawglobal.org/globalex/iran.htm |title=NYU Law: A Guide to the Legal System of the Islamic Republic of Iran |publisher=Nyulawglobal.org |access-date=16 December 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120107082546/http://www.nyulawglobal.org/globalex/Iran.htm |archive-date=7 January 2012 |url-status=dead }}</ref> Према ''[[The New York Times|Њујорк Тајмсу]]'', Хомеини је демократију назвао еквивалентном проституцији.<ref>{{cite news|last=Ibrahim|first=Youssef M.|title=The world: Khomeini vs. Hussein; Mideast's Contenders for Nasser's Mantle|url=https://www.nytimes.com/1988/07/31/weekinreview/the-world-khomeini-vs-hussein-mideast-s-contenders-for-nasser-s-mantle.html|newspaper=[[The New York Times]]|date=31 July 1988}}</ref> Да ли су Хомеинијеве идеје компатибилне са демократијом и да ли је он намеравао да Исламска Република буде демократска остаје спорно.<ref>[[Political thought and legacy of Ruhollah Khomeini#Democracy]]</ref> Он је био [[Особа године]] часописа ''[[Time (magazine)|Тајм]]'' за 1979. годину због свог међународног утицаја,<ref name=TIME_1979>{{cite news |title=TIME Person of the Year 1979: Ayatullah Khomeini |date= 7 January 1980 |accessdate=22 November 2008 |url=http://www.time.com/time/subscriber/personoftheyear/archive/stories/1979.html |work=Time}}</ref> и Хомеини је описан као „виртуално лице шиитског ислама у западној популарној култури”.<ref name=nasr>Nasr, Vali, ''The Shia Revival,'' Norton, (2006), p.138</ref> Године 1982, он је преживео један покушај војног пуча.<ref name="The New York Times">{{cite web|url=https://www.nytimes.com/1982/06/28/world/iran-says-an-attempted-coup-by-army-group-was-foiled.html|title=Iran Says an Attempted Coup by Army Group Was Foiled|date=28 June 1982|work=The New York Times}}</ref> Хомеини је био познат по својој подршци узимању талаца током [[Иранска талачка криза|Иранске талачке кризе]],<ref>{{Cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,923854,00.html |title=The Mystic Who Lit The Fires of Hatred. 7 January 1980 |work=Time |date=7 January 1980 |accessdate=19 March 2010}}</ref> његова [[фатва]] је позивала на убиство [[British Indian|британско индијског]] романописца [[Салман Ружди|Салмана Руждија]],<ref name="TIME_1979"/><ref>Marzorati, Gerald, "Salman Rushdie: Fiction's Embattled Infidel". Named [[Time Person of the Year|Man of the Year]] in 1979 by American newsmagazine ''TIME''</ref> и по томе што је Сједињене Државе називао „[[Great Satan|великом сотоном]]” и [[Совјетски Савез]] „мањом сотоном”.<ref name="lesser">{{cite book |title=The Iran Primer: Power, Politics, and U.S. Policy |publisher=United States Institute of Peace |editor=Wright, Robin B. |pages=186 |chapter=Iran and Russia |author=Katz, Mark N. |year=2010 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=MDgwl59s_hUC&pg=PA186 |isbn=978-1-60127-084-9}}</ref> Хомеини је био критикован због ових дела и због кршења људских права Иранаца (укључујући његово наређивање погубљења хиљада [[Погубљења иранских политичких затвореника 1988.|политичких затвореника]], [[Ратни злочин|ратних злочинаца]] и [[Ратни заробљеници|заробљеника]] [[Ирачко-ирански рат|Иранско-ирачког рата]]).<ref name="Lamb">{{cite web|last=Lamb|first=Christina|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/middleeast/iran/1321090/Khomeini-fatwa-led-to-killing-of-30000-in-Iran.html |title=Khomeini fatwa 'led to killing of 30,000 in Iran'|work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|date=4 February 2001|accessdate=23 June 2017}}</ref><ref name=efraimkarsh>{{cite book|title=The Iran–Iraq War: 1980–1988|pages=1–8, 12–16, 19–82| author=Karsh, Efraim |publisher=Osprey Publishing |date= 25 April 2002 |isbn =978-1841763712}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.holycrime.com/Images/Listof1367Massacre.pdf|title=A list of executed prisoners in 1988 (in Farsi)|publisher=}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.iranfocus.com/en/?option=com_content&task=view&id=160|title=Iran Focus|publisher=}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.iranhrdc.org/english/publications/reports/3149-a-faith-denied-the-persecution-of-the-baha-is-of-iran.html |title=Iran Human Rights Documentation Center – A Faith Denied: The Persecution of the Baha'is of Iran |publisher=Iranhrdc.org |accessdate=9 March 2012}}</ref>
== Види још ==
* [[Ирачко-ирански рат]]
==
{{reflist|30em}}
==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Brumberg|first=Daniel|title=Reinventing Khomeini: The Struggle for Reform in Iran|publisher=University of Chicago Press|isbn=978-0-226-07758-1|year=2001|postscript=<!--None-->|pages=}}
Линија 95 ⟶ 97:
{{Authority control}}
{{портал бар|Биографија}}
{{DEFAULTSORT:Хомеини, Рухолах}}
[[Категорија:Рођени 1915.]]
[[Категорија:Врховне вође Ирана]]
| |||